Странице ове књиге одишу живом руском историјом. Али, главна заслуга Марије Семјонове чак није ни у беспрекорној тачности етнографских описа – списатељици је пошло за руком да староставне догађаје прикаже очима њиховог учесника који, за разлику од нас, и даље разазнаје лесовика иза чворноватог дрвета у мочвари, русалку у речном виру, гласове древних бића у шуморењу честара. Њене књиге у нама буде давно запретану доброту, давно заборављене претке…
