Одговор на чланак уваженог проф. др Александра Јеркова „Шумадијски мит”, посвећен недавно преминулом великом српском писцу Данку Поповићу (НИН, 27. август 2009, стр. 50-51)

И после се питају људи зашто текстове Хелсиншког одбора за људска права у Србији нико не потписује!

Пред празнична атмосфера појачана заглушујућом буком која се подигла око укидања виза за земље Европске Уније (додуше крње, али зато појачане Исландом и Швајцарском) као наводно животно најважнијом ствари у Србији, у потпуности је у други план ставила за Србију одиста много важнију ствар, а то је енергетски споразум са Руском Федерацијом!

… пропусти у трошењу буџета, масовна отпуштања са радних места, наменско ширење панике вирусом А1Х1Н1, замрзнуте плате, прекомерно задуживање, подршка увозном лобију наместо форсирања домаће производње, усвајање сепаратистичког статута и остале „победе“ Владе…

Мислим да смо једина омладина у Европи која мора да се бави уопште својим властодршцима, зна сва њихова имена, дела и недела и размишља који је следећи погубни корак који ће направити.

Млади и успешни људи из народа, генерацијски сродни иако различитих идејних полазишта, с правом су поставили питање Треће Србије данас. Тешко да има иког озбиљног слободномислећег интелектуалца у Србији коме се није смучила идеолошка теорија и пракса и Прве и Друге Србије, и то из више оправданих разлога. Да пробамо најпре да дефинишемо шта се обично подразумева под овим идеолошким одредницама, рачунајући и етикете које углавном површно и нетачно осликавају ове феномене и више служе за политичку дисквалификацију друге стране, све време промашујући суштину.

За разлику од власти која делује у име народа (или која се позива на то да делује), односно већине, и тако ствара нужан осећај идентификовања у широким слојевима становништва увек борећи се против мањине, савремена демократија делује у име мањине и зато због немогућности идентификовања већине са (том) мањином, бива принуђена да се са истом том већином сукобљава (вредносно или физички). Као некада народ, данас је мањина та која је увек управу.

Дакле, ко је овде противник државе? Деца са звончићима и балонима или обезгаћени геј активисти? Сами су се изјаснили! Пред ким то држава неће да устукне?! Еј Србине…

После помпезне недељне најаве да се залаже за забрану организација које пропагирају насиље, државни секретар Хомен сада уместо_ Двери_ уноси неку неименовану организацију (Sigurno se zna da su to pripadnici ‘Obraza’, ‘1389’, a za treću se utvrđuje da li su predstavnici učinili krivična dela, tako da ne bih pominjao posebno” - Хомен у Пресс-у).

Ових дана се испоставило да је 12. септембра у Београду, испред Храма Светог Саве, на Породичној шетњи, било окупљено више хиљада „хулигана“! Ова „рушилачка машина“, шетњом кроз Београд, угрозила је сваког честитог грађанина Србије, обасипајући га ведрим дечијим осмесима и поручујући му да сви треба да знају шта другарство значи. Ваљда схвативши колико је моћна истина, колико је моћна порука Младе Србије, владајући естаблишмент је поручио да се и Породична шетња мора ухапсити!