Приказ романа Павла Ћосића „Лепосава“ (Корнет, Београд, 2007)

Ми нисмо чули Фабрисову мученичку, подвижничку, патриотску, умну, једном речју косовску причу. Говорећи о Србима римокатолицима, о Српском Дубровнику, о српском језичком корпусу, Антун Фабрис је говорио о Косову!

Волим свој народ. Знам да има пуно ружних особина па га ипак волим више него и један други народ на свету. Верујем у Христа јер би без Њега све било бесмислено. Ако сам хришћанин онда знам колико ми значе моји ближњи и да једино кроз њих или кроз њега (ближњег) могу доћи до љубави достојне спасења од смрти, достојне да ме Господ препозна када то буде потребно, када то буде једино потребно. Личност која треба да постанем кроз сусрет са ближњима и коју Господ треба кључног тренутка да препозна, та личност је оно што ме повезује са свим Србима ма где да живе и ма кад да су живели или ће живети. И то је све што ме од родољубља интересује. Али то је довољно да ме натера да целог живота водим борбу за свој народ и да никада не одустанем. Жао ми је оних јадника који ово не разумеју и нису имали среће да то икада у животу осете. Искрено ми их је жао. Али то жаљење ме неће спречити да се жестоко и сурово борим против њихове потребе да упропасте мој народ. И ту нема милости.

Неправде је увек било. Историја не памти време без неправди.

Ни наше време није по томе нешто ново и другачије од свих претходних(времена).

Добро је што је Борис Тадић победио. Сада ћемо јасно, без могућности изговарања било које врсте, видети однос Европске уније према европској Србији, као и однос председника Србије према окупацији Косова и Метохије.

“Надам се да ће Срби и Албанци бити разборити и после десетог децембра…” Да ли је могућа циничнија изјава којом би се осликало лицемерје представника ЕУ (случајно је то црни гавран Хавијер Солана) по питању будућег статуса Косова и Метохије.

Случај “Аранђеловац” је, на првом месту, организована борба једног дела грађанства Србије, да се чује и глас “против” одређеног културолошког концепта пешчане, до јуче недодирљиве и неухватљиве емисије. Ко покушава да забрани право другом човеку да се чује и његов глас, и да је једино његово мишљење меродавно, у ствари је манични тоталитариста без обзира у коју демократску обланду се завио.