На једној конспиративној конференцији, конференцији која се догодила 1998. године, 3. и 4. јула у Берлину, потпуно сакривеној од јавности европских народа, на којој је учествовао и Владика Артемије, Кинкел ће изговорити реченицу која на најбољи начин одсликава стање Европе данас. На приговоре одређеном документу који се бави доусавршавањем Европе, документу у коме се за Србију предвиђа „санитарни кордон“, на приговор да у том документу нема довољно хришћанског језика, Кинкел ће децидирано и уз једногласно одобравање изговорити, рекао бих, аксиоматичан став: Европа није хришћански клуб.

Србија има један велики проблем, а то је чињеница да се за нас постављају мерила која не важе за друге земље. Томе је допринео и наш нерад и недовољно инвестирање у лобирање и друге облике представљања у тим земљама, али и начелно злонамерна политика у једном делу наших некадашњих непријатеља, али нажалост и савезника.

Ту нешто није у реду. Хоћемо у Европу због њених „вредности“ – које она крши на скоро сваком кораку, бар кад је реч о Србији.

Пре ће бити да смо овде суочени са, што се српских „реалиста“ тиче, оним феноменом којег они непрекидно приписују својим политичким противницима у Србији: феноменом епског сањарења. Само што овде није реч о „небеској Србији“ већ о „небеској ЕУ“. И ту, више него било где другде, поборници „Друге Србије“ непобитно доказују колико су они заправо део српског народа.

(Политика и мистика)

Кад Србин чује реч „унија“ одмах му на памет пада унијаћење његових предака, које је Ватикан спроводио уз помоћ Млетака и Хабзбурга, приморавајући децу Светог Саве да признају папу римског, а нудећи им заузврат да сачувају свој „гркоисточњачки“ обред. Реч „унија“ нас подсећа на Матавуљевог Пилипенду, који неће да пређе у „царску виру“ макар умро од глади.

Улазећи у ЕУ смета ли вам једна неугодна паралела са бившом Југославијом? Недавно сте постали грађани једне независне и демократске земље. Пре тога, приморани сте били да будете део групе република различитих језика и култура. Скоро као у ЕУ, зар не!

Наши европејци веле да ћемо уласком у ЕУ добити могућност да више путујемо по Европи и да боље живимо. Ми их питамо: ко да више путује и ко да боље живи – и ми и ви, или само ви?

Идеологизми нису својствени европском духу, мада су му се дешавали, али су и поражавани њим самим. У случају Срба, свеједно одакле су стизали, сви идеологизми попримали су најнижи и „најпрљавији” облик. Данашњи европски идеологизам у Србији представља, у ствари, збир свих досадашњих идеологија и идолопоклонстава. Радикалне идеологије су азијска тековина, европском духу својствен је индивидуализам као опозиција свим идеологизмима, као својеврстан одбрамбени механизам.

Да ли преузимање европских закона и конституисања државних установа по узору на најразвијеније земље Европе имплицира поништавање или пак очување наших традиционалних вредности? Треба ли наше интегрисање у европски културни и духовни простор да искључи нашу традицију, специфичне културне обрасце, владајућа верска начела живота? Или пак управо њих треба да унесе у заједничко европско културно и духовно наслеђе које ће се надаље развијати у једном специфичном виду?

Светски Сабор Срба је увек био мишљења да ЕУ јесте главни циљ Србије. Низ историјских, економских, политичких и културних елемената говори томе у прилог. Ми смо исто инсистирали да он не сме да буде и једини циљ, једино решење за проблеме развоја и напретка Србије. Хармоничан развој Србије, ми ту увек подразумевамо и све српске земље, неће бити оптималан уколико се не укључе и други партнери. У глобализованом свету допунски, а ако затреба и алтернативни партнери, се морају тражити широм света (Русија, Кина, Индија, Јужна Америка, итд).

Разлози за европесимизам

Европа није бесконачна снага; као све и моћ Европе је природно и историјски ограничена. Европски Исток и европски Запад не само да нису истоветне стране света изласка и заласка сунца, него у дубљем историјском смислу представљају ривале у борби за европски примат. Отуда би заступници идеје јединствене Европе требало да рачунају на ограничену конкуренцију, пре свега на постизање јединства у изванруском остатку континента.