Данас је једино могуће водити политику коју је Никола Пашић називао „чување стања“. Данас се само може размишљати о томе како спремити Србију за нека будућа „историјска времена“, која ће доћи за деценију, две, три.

А какав је одговор Русије? Како у Авганистану, тако и у Ирану, Русија реагује као добар шахиста: разумно, тихо, пословно, са циљем да узме све са коцкарског стола.

„Независно Косово је реалност“ била је главна порука немачког Министра спољних послова Вестервелеа приликом једнодневне посете Београду у четвртак. И тој констатацији, није се супротставио ни један званичник Републике Србије.

Ових дана пласирају се приче о могућој размени територија како би новостворене националне државе биле етнички заокружене, а мир дуготрајно осигуран. Ради се о НАТО превари срачунатој да олакша даље комадање српских земаља и учвршћивање њихове окупације путем формалних атлантских интеграција.

Светска економска и финансијска криза догађај је од прворазредног значаја у првој декади 21. века. Време униполарности, карактеристично за постхладноратовску епоху деведесетих година прошлог века, дефинитивно је окончано.

Књига естетичара Милана Узелца „Приче из болоњске шуме“ посвећена је критици болоњског процеса чија је основна идеја растерећење српских студента од „беспотребног знања“

Велики француски генерал Пјер Мари Галоа, умро је 23. августа 2010. године у Паризу. Остаће упамћен као француски републиканац са вером старинског ројалисте. Читавог живота сачувао је у себи ону Де Голову магичну формулу: спој антиглобалистичког са архајском вером у моралну вертикалу и мисионарство у свету.

Дакле, у име начела ефикасности, отпочео је процес маргинализације државе, на унутрашњем и спољнополитичком плану уз промоцију нове идеолошке парадигме, неолиберализма. Од седамдесетих година, до данас држава је изгубила монопол, чак и у оним секторима који су од виталног значаја за њено функционисање, као што је сектор безбедности. Да не говоримо о економији и политици, образовању и култури.

Србија је сада у ужасном положају – ништа не дају ни одважност и непоколебљивост ни попустљивост и компромиси. Евроазија је једино решење и за Србе, и за Русе, и за Грке, и за Иранце, и за Турке , и за Европљане.

Искуство метода и техника које су западњаци (посебно англо-саксонци) користили у ранијим случајевима показује да се сада прелази на следећу фазу, а то је пребацивање својих људи на буџетске институције, програме и финасирање.