Са благословом Епископа средњоевропског Константина, а у организацији Удружења Срба „Немања” из Билефелда (Немачка) и Српског сабора Двери (Србија), у српском православном манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру у Немачкој, од 12. до 14. јуна 2009. године, одржан је Први Сабор организатора и полазника Светосавских школа у Европи. На Сабору, који је почео Светом архијерејском Литургијом и уводном беседом Епископа Константина, учествовало је 57 представника парохијских заједница и националних удружења Срба у Расејању из Аустрије, Немачке и Холандије (Беч, Минхен, Ротердам, Штутгарт, Билефелд, Диселдорф, Келн), уз присуство нових полазника из других градова Европе.

Мрежа Светосавских школа, једног од најзначајнијих пројеката Српске Мреже, асоцијације више од 30 патриотских српских удружења, шири се из дана у дан. Двери Светосавске школе отворене су и у Штудгарту, немачком граду у којем живи и ради на десетине хиљада Срба.

У мају су завршена предавања из првог циклуса предавања у оквиру Светосавских школа у Европи, једног пројекта невладиних организација сабраних у Српској мрежи са циљем новог организовање дијаспоре и матице у 21. веку. Идејни творац Светосавских школа је Бошко Обрадовић, секретар Српског сабора Двери из Београда.

Гости-предавачи Светосавске школе за мај 2009. у пет српских црквених општина у европском расејању (Ротердам, Минхен, Билефелд и Диселдорф) биће: Предраг Драгић Кијук, књижевник и ерудита из Београда, секретар Српске књижевне задруге и један од најважнијих савремених српских интелектуалаца у Отаџбини, Радован Тврдишић, председавајући Управног одбора Српског сабора Двери, и Владан Глишић, дипломирани правник и члан редакције часописа „Двери српске“ .

У Билефелду је по лепом времену протеклог викенда одржана четврта по реду Светосавска школа, на отвореном у порти храма Светог Василија Острошког Чудотворца.

Беч, 26. април 2009. – Данас је у сали Храма Светог Саве у Бечу (Veithgasse 3), после свете литургије, у организацији Светосавске омладинске заједнице у Аустрији, СПЦ и Српског сабора Двери из Београда, уприличено предавање ”Геополитичке опције у Србији”, које је унапред било у жижи интересовања.

Гости-предавачи Светосавске школе за април 2009. у пет српских црквених општина у европском расејању (Беч, Ротердам, Минхен, Билефелд и Диселдорф) биће: Предраг Драгић Кијук, књижевник и ерудита из Београда, секретар Српске књижевне задруге и један од најважнијих савремених српских интелектуалаца у Отаџбини, Бошко Обрадовић, један од оснивача часописа „Двери српске“ и секретар Управног одбора Српског сабора и, и Владан Глишић, дипломирани правник и члан редакције часописа „Двери српске“ .

Сви заинтересовани за више информација о раду Светосавске школе и пријављивање нових полазника могу се јавити нашим координаторима.

У последњих неколико година идеја Светосавске учионице се појављивала у нашој Цркви у више наврата и форми, и не знамо ко је тачно први идејни творац овог назива. Први почеци ове идеје једне врсте мисионарске школе везани су за делатност Светосавских омладинских заједница унутар наше Цркве. Као своје посебне пројекте, изведене на различите начине, Светосавске учионице имали су својевремено Светосавска омладинска заједница Архиепископије Београдско-карловачке, Светосавска омладинска заједница Епархије Бањалучке, Светосавска омладинска заједница Епархије Зворничко-тузланске и Поклоничко-хуманитарни фонд „Човекољубље“ из Београда. Наш пројекат Светосавске учионице задржао је овај драгоцен и леп назив од својих уважених претходника и узора, а своју специфичност налази у новом организационом моделу, избору тема и предавача, као и у томе што је за почетак прилагођен полазницима у српској дијаспори.

Ђакон нас упозорава да на вријеме размислимо о проблемима везаним за потенцијално стварање централне базе биометријских и њима придружених података о којој се пуно не дискутује, али која би временом лако могла да слиједи биометријске личне карте. По његовим ријечима, таква централизована база података може да прерасте у тоталитарни паноптички суспрат уколико постоји могућност укрштања са осталим базама. Укрштање различитих база података се у пракси своди на кориштење универзалног алфанумеричног идентификатора, броја за сваког од нас. Ђакон Оливер сматра да концепт централне базе података треба законом забранити због њеног потенцијала да временом омогући развој информационо контролисаног друштва у коме би лична слобода појединца у неповрат била изгубљена.