Београд, 14.03.2011
Данас, пред истицање рока за класичне - старе личне карте, многи постављају питање оправданости замене личних докумената новим и поново актуелизују питање - шта чинити, узети нови документ или не?
Како је још раније писано доста стручних текстова на ову тему, било би безразложно поново давати иста објашњења само на нови и другачији начин.
Око израде новог документа нема спора, држава налаже промену која се мора испоштовати, а данас захваљујући иницијативи из 2005. године, ми - грађани имамо избор да узмемо документ без чипа тј. без биометријских података. И то је за свакога добар избор. Страх који се провлачи самом заменом документа је неоправдан јер технологија у новом документу не ствара никакав проблем. И раније се тачно прецизирало да су проблематични биометријски подаци и концепти који их архивирају, централизују и обрађују као и системи који укрштањем различитих података профилишу и класификују податке.
Параноични страх који се данас провлачи је подстакнут недовољном обавештеношћу грађана али и лаковерним веровањем у медијске кампање попут филмова "Дигитални анђео" и других са сличном тематиком. Такође је страх подстакнут медијском инвазијом садржаја који служе најпре да привуку пажњу, а не да дају стручно мишљење и да помогну.
Овом проблему треба приступати трезвено и избегавати крајности које воде у заблуде. Такав приступ свакако доводи до погрешних одлука, заблуда и ширењу страха и параноје.
Званични став стручне јавности је да проблема са новом личном картом без чипа дакле, без биометријских података - НЕМА! О овоме се на интернету може пронаћи на десетине стручних текстова и сматрам да причу овде треба и закључити како се неби водило празнословље и понављање већ много пута реченог.
У наставку текста цитирам презвитера Оливера Суботића, а опис примењене технологије у савременим документима се може прочитати у књизи "Како живети (не)глобално" (аут: А.А.):
"Важно је схватити да суштински проблем није ни електронска лична карта у садашњем облику – више пута је истицано да хришћанима не сметају чипови ни пластифициране карте (сличне микрочипове носимо у мобилним телефонима и halo картицама), већ сам концепт тоталног надзора личности који би се у будућности лако могао спровести интеграцијом садашњих докумената у један јединствени и обавезујући којим би се обављале све трансакције у друштву. У том случају би човек био под аутоматским и паноптичким надзором са једне стране, а зависио би од електронског начина плаћања са друге и тако фактички изгубио своју аутономију и независност у односу на државу (што је сан сваког ауторитарног и тоталитарног режима). Дакле, није проблем у садашњем облику личне карте са чипом, већ у њеном будућем развоју узимајући у обзир њену концептуалну потентност и доминантне технолошке и друштвене токове."
"Прва крајност је ултралибералан став, оличен у хришћанима који очигледно сматрају да Црква треба да некритички прихвата све тековине савременог друштва и који се чуде зашто се овој проблематици уопште придаје важност. Суштински гледано, то је став a priori капитулације пред светом зарад комодитета и потрошачког начина живота, без имало осећаја хришћанске одговорности. Друга крајност је псеудоревнитељског карактера, када се у име православности одбацује свако технолошко решење, у свему проналази некаква завера и уноси немир и раздор међу вернике са различитим апокалиптичним најавама. Суштински гледано, то је став људи који немају јаку веру у промислитељску делатност Бога и ослањају се пре свега на себе и своје снаге. Узани пут који води између ове две крајности јесте критичко промишљање света који нас окружује, трезвеност у расуђивању и храброст у деловању, промишљање решења у саборном духу и строго држање јединства Тела Христовог."
Из текста Биометријски пасоши - чињенице и контроверзе
http://www.covekitehnologija.com/?p=375
Докази изборне крађе: записници из Панчева и Смедеревске Паланке!
Одговор Славици Ђукић Дејановић: Двери праве протест против изборне крађе!
Спаси Србију и губи се, Тадићу Борисе...
Отворено писмо Томиславу Николићу и Војиславу Коштуници!
Апел јавних личности: у одбрану ђурђевданске изборне воље