Трговина људима преко интернета

деца и млади у Србији

Интервју Александра Арсенина Пресу о трговини децом и младима преко интернета

Београд, 02.04.2011

Колико често се дешава да млади и деца постају жртве трговине људима путем интернета?

Ако пратимо извештаје светских агенција можемо закључити прво да је ово појава развијеног друштва и земаља које су у неком транзиционом периоду.

Имамо САД као пример једне од информатички првих развијених земаља где су установљени закони о заштити деце, људи, узнемиравању итд. али где такође постоји најразвијенија порнографска индустрија. Постојање Онлајн агенција које пружају најразличитије услуге је такође искуство које је дошло из САД. Секте и порнографска индурстрија су прве "отвориле" врата и препознале широк спектар манипулације са људима у свим старосним добима. Касније се појављују агенције које врше профилисање чланова на својим сајтовима и манипулишу на пољу трафикинга, трговине органима и "хуманом" трговином децом (нежељена деца или деца рађана наменски за усвајање). Наиме, постоји широк спектар деловања авих агенција. Важно је напоменути да су најчешће везане за припадност или рад неке од сатанистичких секти или групација. Ово је битан податак јер указује на моделе превенције и заштите који се могу примењивати.

Тренд је у Европу дошао крајем деведесетих година у већ разрађеној форми. Трговина људима је у нашем региону повезана са проституцијом и ређе са трговином органима. Не постоји адекватан податак који би тачно прецизирао број жртава али се процењује на светском нивоу да је свако десето нестало дете изманипулисано преко интернета и да је жртва Он-лине преваре.

Које су то примамљиве понуде које нуде трговци робљем да привуку своје жртве?

Посао, путовања, семинари, кампови... То су понуде које универзално привлаче већину људи, само је битно фокусирати се на одређену циљну групу. Када су деца у адолесцентском добу у питању, ту су понуде од краткорочних добро плаћених послова и путовања на првом месту. Циљају на све социјалне нивое. Секте често употребљавају разне кампове где деца (и млађа), проводе два или три месеца одвојени од породица у "уметничким" или "спортским" камповима. То је довољан период да се изманипулише дететом и да се неприметно увуче у рад и чланство секте. Није директно повезано са трговином људима али се ради о трговини душама.

Да ли имате сазнања да је неко дете или одрасла особа из Новог Сада на овај начин постала жртва?

У Новом Саду је било случајева злостављања путем интернета употребом Facebook-а, било је случајева претњи чак и силовања. Ови случајеви су и били објављивани у медијима. Познато је да у нашем региону делују секте које имају јак утицај и није мали број и младих али и одраслих особа које су данас припадници неке од познатих секти, а захваљујући контакту путем интернета. Конкретне и званичне податке о трговини људима поседује Астра и наравно СУП Нови Сад. Статистички однос према мојим подацима је 10% за интернета и то је податак на светском нивоу из анализа које су радиле познате институције за заштиту деце.

Да ли полиција може да открије адресе са којих се шаљу такве понуде?

Може! Иза сваког интернет корисника остаје дигитални траг који га открива ма колико покушавао да се сакрије. ИП адреса је наш дигитални потпис и већина корисника мисли да је сакривање по интернет кафеима или употреба хот-спотова "сигурна" веза. Уколико је корисник на некој стандардној интернет вези, преко провајдера се наравно може доћи до њега, уколико употребљава неке јавне мреже процес је за само један корак већи. Остало је само ствар форензике која је такође "неумољива". Нема податка који је избрисан са диска рачунара, а до ког се не може допрети. У Србији имамо одељење за високо технолошки криминал при МУП-у и оно се налази у Београду. Морам споменути њихов изузетан успех у досадашњим акцијама који обухвата међународну сарадњу. Пратили смо и путем медија хапшења и прекидање ланаца трговине дечијом порнографијом. Акција траје неколико година континуирано и има примерено име за тај круг криминала - Армагедон.

Ко су најчешћи злостављачи преко инетрнета и друштвених мрежа?

Прво да споменемо типове злостављања: треба разликовати узнемиравање од претњи и наравно конкретне активности поменутих организација. Узнемиравање је популарно већ у млађем школском добу, данас имамо децу у трећем разреду основне који праве непријатности својим другарима путем Facebook-а. То је класично вршњачко насиље само модерним методама. Претње су честа појава али често (на срећу), не са крајњим циљем. Пре неколико месеци је и наш политички круг био обухваћен претњама путем интернета, чести су случајеви разведених брачних парова. Некада ови случајеви пређу границу па интервенише и наша полиција али ретко се завршавају трагично међутим, то не треба да буде порука да се опустимо. Свака претња може имати своје последице и савет је да се такви случајеви пријаве надлежним органима. Конкретно злостављање најчешће почне добровољним пристанком жртве, касније прерасте у злостављање и ту су у питању насилници који једноставно желе имати контролу над неком особом (контрола страхом), или организације које имају непосредне користи од тога - секте, власници порнографских сајтова и други.

Како деца и млади постају жртве?

Углавном добровољно и захваљујући личној непажњи. Споменуо сам начине како организације приступају људима. Проблем је што саме жртве креирају позитивну слику без критичког става и улазе у комуникацију са пуним поверењем, често и из знатижеље или забаве. Касније то прерасте у неку врсту злостављања. Битно је знати да је то под добровољним пристанком у почетку и ту лежи превенција. Основни проблем је што неспутана искреност према потпуном странцу или не провереној организацији која нешто нуди води ка томе да жртва улази у "паукову мрежу" сасвим добровољно.

Да ли новосадска полиција прати људе који из нашег града шаљу ружне и непримерене поруке деци?

Полиција ради по пријави. Сви пријављени случајеви узнемиравања су и решени и прекинути. Нема начина, како се то често мисли да нека оеративна служба 24 часа ослушкује интернет и "лови" злонамернике. То наравно није искључено у неким областима онлајн криминала где је контролисана провокација одличан начин да се разоткрије појединац или организација и да се том приликом прикупи форензички и валидан доказни материјал. Било је случајева када отац постави слике деце на Facebook да би се осветио супрузи, затим случајева вршњачког насиља када деца мобилним телефонима праве провокативне снимке или у тајности сликају једни друге да би материјал завршио на интернету и нанео штету жртви. Претње и други начини исказивања незадовољсва према другој особи су такође честа појава и суштински, нема тог анонимног налога или интернет везе која ће спречити проналажење прекршиоца. Интернет са једне стране јесте огромно море дигиталних информација али полиција има савремене методе (и софтверске и хардверске), има стручњаке из информатичких области који су на светском гласу и што је најважније, стално су оперативни на пољу спречавања електронског криминала.

Извор: Прес