Останимо људи

Брига за породицу и децу је брига и за друштво!

Београд, 10.12.2011

Говор одржан 7. децембра 2011. у Новом Саду на представљању Двери – Мастер центар
Останимо људи

И данас се неки питају – шта су то Двери?
Одговор је: Двери су породица – скуп људи који желе да истакну и врате основне вредности друштву. И као што и на сајту можете видети, Двери нису политичари већ породични људи који желе очувати истинске и једине праве вредности човека – његову породицу и достојанство!

Бавимо пољопривредом, економијом, технологијама... то су све секундарне али веома битне ствари којима се треба бавити али је друштво заборавило због чега те битне ствари постоје – РАДИ ПОРОДИЦЕ. Двери свој програм и уопште – чиме год се појединачно бавимо – увек имамо на уму да то што радимо мора да СЛУЖИ човеку и породици. У стварности, ми смо годинама слуге те економије, политике, па чак и технологије. Тај заборављени човек је у Покрету Двери – за живот Србије на првом месту.

Живимо у Војводини, занимљивом тлу, географски плодном, демографски такође. И на том географском простоту има Срба, Словака, Мађара, Русина, Срба из Црне Горе, Срба из БиХ, са Косова, Рома... и ова Војводина о којој причамо припада Србији и припада свом овом народу који вредно ради не би ли својим најдражима омогућио достојанствен живот, школовање и старост. Војводина припада свом овом народу без обзира на националност и веорисповест.

Покушали су да нас деле по свим овим и другим критеријумима, али сада је ваљда тога свима доста. Вратимо саборност и заједништво, Војводина је, с обзиром на њену мултинационалност, право место за то, пружајмо помоћ али је и тражимо. Где има људи, тамо ће се невоља схватити и бриге поделити. Једино на такав – несебичан начин – можемо сачувати највредније што имамо – Породицу, а када њу имамо, признајмо сви, све тешкоће превазилазимо ма какве оне биле.

Греши свако ко мисли да је једина наша брига она „у кући“. Да ми немамо времена и да нисмо позвани да се бавимо политиком, да ми имамо децу коју треба нахранити! Брига за породицу и децу је брига и за друштво! Каво ћемо друштво оставити потомцима? Неће нам деца бити много захвална ако им оставимо државу над којом се врше експерименти, друштво којем стране одрганизације говоре како треба да живи и да размишља. Ако мислите да се то нас – обичне породичне људе не тиче, да је то недодирљива ствар боље да се одмах разиђемо и да не траћимо време правећи скупове и апелујући на свест народа, идимо кући да спремамо своја посла, а сутра ћемо опет јадиковати над судбином! НАДАМ СЕ И ВЕРУЈЕМ ДА НИЈЕ ТАКО, ДА СМО ТУ ДА ПОКУШАМО ПРОМЕНИТИ СТВАРИ, ВЕРУЈЕМ ДА СМО ОВДЕ ЈЕР ЖЕЛИМО ИСТО – ДОСТОЈАНСТВЕН И СКЛАДАН ЖИВОТ!

Бергман у свом чувеном филму има сцену када смрт долази по човека и каже „Ja долазим свакако али боље када дођем да вас затекнем живе“. ОВО НИЈЕ НАЦИЈА НЕЖИВИХ ЉУДИ, МИ ЖЕЛИМО ДА НАПРАВИМО БУДУЋНОСТ И ЗНАМ ДА ЋЕМО ЈЕ И НАПРАВИТИ.

Двери јесу велика породица и веома сам срећан што сам представник Породичне политике.

И за крај, свакодневно се подсећајмо – без Бога нам нема живота.
Хвала блаженопочившем патријарху Павлу на прелепој и једноставној реченици која би требало да буде нека врста урбане молитве а гласи: „Будимо људи“, а то је оно што и Двери поручују.

С вером у Бога, хвала вам.