Е-говермент

безбедност и концепт слободног кода

Избор неутралног партера за пројектовање и израду софтвера од националног значаја може бити од непроцењивое вредности за заштиту података и безбедност целе нације.

Београд, 18.01.2011

Технички део безбедности државних информационих система је завистан од платформи на којима се извршавају програми и наравно, од самог избора партнера који ће урадити софтвер (о овоме сам раније писао). Пажњу у овом тексту ћу фокусирати на оперативне системе - основу на којој функционише свака рачунарска платформа.

Мајкрософт је још почетком деведесетих година видео прилику и део својих ресурса је усмерио на државне системе. Препозната прилика данас доноси огроман приход. Око 60% (вероватно и више), националних система у свету функционише на Мајкрософтовој платформи, а од тога око 30% и на Мајкрософтовом софтеру за Е-говермент.

Сада се постављају многа питања везана за безбедност података и прилика је да размотримо ризике које са собом може донети економска политика одлучивања избора овако важног партнера.

Србија је пре скоро десет година са Мајкрософтом потписала уговор о техничкој сарадњи. Овај уговор на националном нивоу доноси Виндовс у комплетан државни апарат и подршку за Е-говермент. Осим огромне суме новца која се Мајкрософту слива од сваког рачунара у државном сервису (јавна предузећа, бирократија…), видљив је проблем могућег монопола једне стране компаније, а данас је посебно актуелан проблем података који се похрањују лроз Виндовс апликације (Офис, Е-гов…). Овде не говорим о Мајкрософту и немам сумње у добру намеру те компаније, говорим о начину којим се доносе стратешке државне одлуке.

Економска политика одлучивања

Разлог оваквог принципа пословања је јасан - или уштеда у буџету (што није загарантовано), или додатна зарада за “уговарача” посла. Овај начин одлучивања се правда најчешће квалитетом и готовим, провереним системом који се купује (што има основе), као и добром подршком у току експлоатације система. При томе се не мисли на безбедност о којој причамо, а најмање о томе што се исти системи могу добити за много мање новца од домаћих компанија, а са завидним квалитетом (пример здравства). Тиме се штити домаћа радна снага, новац даље продукује развој домаћих предузећа и економије, а поверење је на сасвим другом нивоу.

Руски пример

Руски премијер, Владимир Путин, издао је уредбу свим владиним агенцијама да у у својим рачунарским системима пређу на отворени софтвер до 2015. године.

Путинова уредба, потписана у децембру, услиједила је послије извјештаја да руска влада намјерава да одбаци Мајкрософтове производе и усвоји национални оперативни систем отвореног софтвера заснован на Линуксу.

Прелазак на отворени, или слободни, софтвер, почеће у другој четвртини 2011, када ће Министарство комуникација одлучити који су пакети софтвера потребни владиним агенцијама. За то вријеме, Министарство и друге агенције разматраће приједлоге за корисничке центре за подршку и друге механизме за подршку произвођача софтвера.

Ранији покушаји да Русија пређе на отворени софтвер били су неуспјешни због недостатка политичке подршке.

Једно одлично решење руског Премијера које штеди буџет, а доноси децентрализацију монопола над софтвером. Путин се још пре неколико година изјашњавао о овом проблему али прилике очигледно нису биле на његовој страни. Колико је ствар озбиљна, говори и Путинова ранија одлука да се Мајкрософтови производи не користе у восјци.

Све што сам спомињао у овом тексту је решено одлуком која је стратешка за целу Русију.

У Србији се такође коментарисала потреба за Мајкрософтом али оваква одлука никада није прошла јавну или експертску расправу. Од свега што се јавно десило су изјаве појединаца на разним домаћим форумима. Само летимично читање тих ставова може приказати суштину проблема, а аутори текстова су инжињери и људи са корпоративним искуством у окружењу и Виндовса и Линукса. У сваком случају, овако битне одлуке се доносе у уским круговима вођеним искључиво економском политиком. Велики ризик због нешто новца.

Арсенин Александар

Дверјани