Модерна породица и технологија

Аутор: Александар Арсенин

Свест о технологији је механизам који омогућава разуман, свестан и здрав однос према изазовима. То је превентива и прва линија одбране.

Београд, 04.05.2011

Деца и целе породице као жртве технолошког васпитања су у угроженој групи што је показао и рад на превенцији и учешћу у форензичким прикупљањима доказа против криминалних група. Ја ћу из овог искуства обратити пажњу на један ниво односа у породици.

До сада се доста причало о конкретним проблемима када је у питању утицај технологије на свакодневни живот, у овом излагању бих задржао пажњу на једном нивоу изнад сировог стања проблема, а то је свест о постојању технологије. То је нешто што је заједничко свим жртвама и од чега зависи да ли имамо проблем или не. Ово излагање је настало из практичног рада и са освртом на једну посебну популацију технолошких преступника и зависника.

Модерна породица се последњих двадесет година носи са новим технолошким изазовима који своје лице показују тек након одређене временске дистанце. Данас, можемо о њима разговарати много спретније јер уочавамо низ утицаја који су се још пре десет година чинили нормалним. Данас о овоме пишу стручњаци светских висина.

Технологија у свакодневном животу има више слојева и начина утицаја на човека, ја се у овој теми базирам на групно стање свести у породици и на свест појединца под утицајем свакодневних технолошких изазова.

Да наведем неколико основних промена:
•    комуникација (оно што је можда и прво приметно),
•    однос са окружењем и према окружењу,
•    однос према свом бићу и његовим вредностима и
•    васпитање (што директно има везе и са будућношћу друштва).

Модерна породица поседује "технолошку свест", то је начин размишљања, пожељни друштвени стандард који у сировом стању (како га често и затичемо на жалост), угрожава биће и веома лако утиче на породицу - негативно. Помаже управо раслојавању породице унутар ње саме.
Свест о технологији је механизам који омогућава разуман, свестан и здрав однос према изазовима. То је превентива и прва линија одбране.

Породица са технолошком свешћу се раслојава. Подложна је најразличитијим утицајима зависности. У тим породицама су приметни непожељни ставови у васпитању, а здраворазумни однос код свих њених чланова је одсутан. Уколико се као такав гаји, годинама прераста о озбиљан проблем изазивајући незадовољства и неспремност за изазове.

У мојој пракси на превенцији - спречавања злоупотребе деце се показало да "технолошка свест" влада кривичним преступницима и да исти тај модел влада децом овисницима или људима који су злоупотрбљени због своје непажње тј. смањене свести. Видимо докле и колико драматично се може развити негативан утицај и непостојање критичке мисли према модерној технологији.
Ми у овом случају немамо проблем само са претераном потребом за електронским помагалима већ имамо промену унутрашње свести, промену стања духа! И то је оно што желим да нагласим у мом излагању.

Особе са оваквим стањем свести имају потпуно другачију перцепцију, а са таквим стањем духа и проблем са доживљајем стварности. Виртуелни свет није само 3д игра, то је стање мисли у које раслабљене особе радо беже.
Све ово спомињем управо због тога што свакодневна "невидљива" технологија "долива уље на ватру" али то је могуће само услед недостатка критичке мисли о њој што значи да технологија није лоша већ да се често употребљава без нарочитог циља или ради потпуно погрешних циљева.

У супротном случају имамо свест о технологији која све наведене односе поставља на права места и недозвољава слободан и бесциљан доживљај тренутног комформизма.

Зашто је ово битно? Осврнућемо се сада само на васпитне факторе.
Зато што при смањеној критичкој свести имамо другачији систем поимања изазова и васпитања. Имамо децу која одрастају уз медије и технолошка помагала - савремене играчке које спутавају физички развој, а на менталном нивоу чине прилично сабласне утицаје.

Употребаљвајући безгранично електронска учила, подстичемо разне синдроме попут смањене концетрације, незаинтересованости... итд.
Све ово наглашавам из два разлога: приви је да раслабљујемо породицу уништавајући Богом дану способност развоја и прилагођавања околини, а други је тај што је пракса показала да су деца - жртве електронског насиља била васпитана управо по принципима "технолошке свести" - што значи да имамо примењен негативан модел и видљиве последице на основу којих можемо градити даљи однос у систему превенције.

Овај тренд ће се сигурно наставити, немоновно ћемо као појединци пратити технолошки напредак, а спремне су иновације које све више уљуљкују човека у фотељу - Couch potato је будућност човека са технолошком свешћу.

Деца у оваквим породицама добијају другачије васпитне моделе и ја ћу набројати неке од њих (у негативном смислу):
•    Развој кооперативности у игри
•    Развој самосталности
•    Подстицање сигурности у себе
•    Социјална излолација
•    Умањена самодисциплина и мотивација
•    Повећање агресивних мисли и осећања
•    Прихватање модела испољавања агресије
•    Насиље као метод за решавања конфликата
•    Смањена осетљивост на патње других
•    Параноја, страх, нереална слика стварног насиља, душевне болести

Што се личних способности тиче наводим:
•    Смањење креативности и мишљења
•    Одстрањивање маште
•    Проблеми са пажњом, концетрацијом
•    Неусклађеност са узрасним и индивидуалним карактеристикама
•    Проблеми са социјалном интераксијом
•    Проблеми са моториком, говорним апаратом, развојем чула
•    Социјално-емотивни развој
•    Развој комуникације и стваралаштва,
•    Конгитивни развој (упознавање материјалног света, практична употреба сазнања, примена искуства)
•    Физички развој (проблеми са очним покретима, развојем ситних мишића и микро моторика)
•    Активност, животност, подстицање развоја уопште...

Сама породица тако улази у један зачарани круг технолошких замки. Технолошка свест је дакле, површно и не критично сагледавање изазова који се нуде модерном друштву, а њихово пласиирање је агресивно и без скрупула. Данас имамо редове људи који и по тридесет сати чекау испред продавница да би купили нову верзију Винодовса или АјПода. Овакав тренд помаже "осредњавању" тј. медиокритетизацији породице, а наравно тада и целог друштва што даље води до последица глобализације и површности, а опет даље води у стварање немислеће генерације без ставова и индивидуалности - Орвел!

Превенција

Превенција је у континуираној и планираној едукацији комплетног друштва јер се на жалост већ изгубила могућност да се рачуна на самоконтролу појединца и огроман део популације је дубоко под утицајем глобалних конгломерата који утичу на развој потрошачког друштва при томе не бирајући методе.

Породица и њени чланови су јединствени, Бог нам је дао способност развијања јединствених индивидуалних способности, талената, а поменути трендови то у корену уништавају јер је потрошачка породица једино што вреди глобалној економији, а мислећа породица је нешто што се томе противи.

За крај ћу да Орвелу пожелим добродошлицу, и надам се да ће то пробудити бригу за породицу!

Искористићу прилику да поздравим идеју оснивања министарства за породицу које ће, сигуран сам, преузети многе бриге о којима данашње друштво не жели да мисли.

(Излагање са Округлог стола о породици у огранизацији Двери, одржаног 27. априла 2011. године на Машинском факултету у Београду)

Арсенин Александар

Дверјани