Бранимир Нешић рођен је 9. маја 1974. у Краљеву где је завршио основну
школу и гимназију. Филолошки факултет Универзитета у Београду, одсек српска књижевност и језик, уписао 1995, а дипломирао је са темом Хришћански мотиви у Вуковим народним епским песмама. Тренутно је на постдипломским студијама на истом факултету, на групи Наука о књижевности.
Био је један од покретача Студентског протеста 1996/’97, члан
Студентског парламента од 1997. до 1999. године. Са још двоје студената
Филолошког факултета, почетком 1999, покреће гласило студената србистике Двери српске, које је временом
прерасло у часопис за националну културу и друштвена питања. Био је
председавајући Управног одбора Српског сабора Двери, удружења које је настало на трибинама и промоцијама часописа Двери српске. Главни је и одговорни уредник тог часописа. Са другим члановима Двери организовао више стотина културолошких трибина на разне националне,
књижевне, духовне и друштвено-политичке теме, а лично је држао предавања
у многим српским заједницама широм света. Више година је учесник
међународних конференција у организацији Фонда за јединство православних
народа, са центром у Москви.
Један је од идејних твораца и организатора Сабора српске омладине,
асоцијације више од 50 српских удружења из читавог света, које је
временом прерасло у Српску мрежу.
Није члан ниједне политичке странке.
Радио је као професор српског језика и књижевности, а од јула 2004. до
фебруара 2011. ради у Српској Патријаршији као оперативни уредник Православља.
Аутор је многих текстова из области српске културе, друштва, уметности и
књижевности. Његова збирка изабраних текстова под насловом „Срби и
ксенофобија – огледи о српском идентитету” доживела је два издања
(Српски сабор Двери, 2008, 2011).
Ожењен је, отац двоје деце.
Докази изборне крађе: записници из Панчева и Смедеревске Паланке!
Одговор Славици Ђукић Дејановић: Двери праве протест против изборне крађе!
Спаси Србију и губи се, Тадићу Борисе...
Отворено писмо Томиславу Николићу и Војиславу Коштуници!
Апел јавних личности: у одбрану ђурђевданске изборне воље