Београд, 20.01.2011
Дакле, да бисмо могли да причамо о револуцији неопходно је имати план!
И већ на првом кораку можда долазимо до непремостиве препреке, јер, уистину, да ли ико може да у српском друштву именује институцију или било какву групацију која је имала или сада има план?! Сетимо се да је рецимо Српска академија наука и уметности пре готово тридесет година покушала да направи неки план, који према тврдњи самих аутора није довршен до краја. Од тог недовршеног плана па све до данашњих дана САНУ више није ни покушавала да било шта планира. Сведоци смо да се ни политичке елите нису баш претргле у планирању, сем како да се одрже на власти или како да се на власт попну. И на крају, ни сами грађани Србије нису баш склони планском раду, јер да јесу сигурно не би имали оволики број објеката грађених без било какве документације и дозволе.
Поставља се питање: чему се надати ако сами немамо никакву идеју и план шта и како даље?! Једна од опција је да чекамо да нам неко други испројектује будућност. Нажалост, овој опцији некако понајвише прибегавамо. Примера ради, готово читава политичка сцена у Србији је стала на становиште да ЕУ нема алтернативу. У пракси ово значи да се сви они надају како ће нам ЕУ све уредити, а потом њима дати уређен систем да њиме управљају. Што је најгоре и сама ЕУ има исти тај план, стим да то „уређење система“ дебело наплаћује, што је можда и нормално јер је познато да не постоји бесплатан ручак.
Друга опција је да „засучемо рукаве“ и сами направимо план друштва какво
желимо да оно постане и да на том плану вредно радимо до његовог
остварења! Погледамо ли ову опцију кроз призму времена у коме живимо,
биће да би за почетак и само прављење плана развоја Србије и српског
друштва била својеврсна револуција, а остварење истог би већ
представљало епохалан резултат. Када све делује тако једноставно, онда
се поставља логично питање а зашто до сада нико није ни покушао да уради
једну тако епохалну ствар?! Верујем да постоји мноштво разлога, али је
по мени кључно то што већ јако дуго у српској елити влада убеђење да
Србија као држава и српски народ немају будућност! Све оно што ради наша
елита, од тога да је прелазила преко продаја територија и националног
достојанства, до тога да сада ћутке гледа распродају националних ресурса
и монополизацију свих сегмената друштва, неодољиво подсећа на понашање
некога ко се у потпуности предао и сада крчми све оно што му је од
предака преостало. Наставимо ли тако, дакле не извршимо ли планску
револуцију и радикалан отклон од досадашњих аршина, доћи ћемо до тога да
ће будућност и заиста престати да постоји!
Дакле, ствари су врло јасне! Сви они који верују у будућност морају
стати у заједнички фронт, јер косовска битка нашег времена се већ
увелико води. За сада у овој битци стојимо веома лоше, али још има наде,
јер крајњи резултат зависи само од наше спремности да коначно поступимо
рационално и донесемо јасан план за победу, план кога ћемо се потом
слепо држати до последњег атома националне снаге!
Будућност постоји и заиста још ништа није готово, јер револуција тек почиње!
Докази изборне крађе: записници из Панчева и Смедеревске Паланке!
Одговор Славици Ђукић Дејановић: Двери праве протест против изборне крађе!
Спаси Србију и губи се, Тадићу Борисе...
Отворено писмо Томиславу Николићу и Војиславу Коштуници!
Апел јавних личности: у одбрану ђурђевданске изборне воље