Предлози за нове документарце

Поводом Discovery документарца о мосту на Ади

Недавно је у медијима објављена вест о томе како ће Discovery радити документарац о мосту преко Аде Циганлије.

Београд, 11.12.2010

Овај документарац ће бити рађен у оквиру серијала „Градимо веће и боље“, што људе са мало бољим памћењем одмах враћа у неке раније периоде када се све градило „и веће и боље, а и у инат свима“. И управо и мост преко Аде Циганлије заиста има све одлике некадашњих мегаломанских и промашених пројеката.

Мост преко Аде

Колико се из медија могло сазнати Discovery ће радити причу о пилону као новом симболу и чуду Београда, али можда би творце документарца требало упутити и на неке друге занимљиве ствари везане за овај мост. Почетно питање би свакако морала да буде цена овог моста која ће по свим приликама изаћи на преко 400 милиона евра! Имајући у виду ову цену, сва даља чуда око моста су много мања. Но, свакако би било интересантно размотрити и то који наш стручњак за мостове воли пилоне, док његов син воли каблове који држе конструкцију моста за пилон.

Такође би било врло занимљиво направити причу о томе чему ће служити она трака на мосту која удара у Топчидерско брдо, јер да би она била функционална требало би изградити скуп тунел кроз брдо, чиме би језива цена моста отишла у ранг незамисливих идиотизама! На крају, али не мање важно, треба направити и емисију о отварању моста на кога ће званице долазити или чамцима или хеликоптерима, јер приступни путеви највероватније неће бити завршени. А имајући у виду да ће у тренутку отварања моста у јеку бити предизборна кампања, за очекивати је да ћемо на мосту гледати и праве обрачуне са председником и градоначелником у главним улогама.

Али како је за нас Србе инфраструктура одувек била и митолошка тема (сетити се зидања Скадра на Бојани), градња моста преко Аде Циганлије је само једна од тема које заслужују да добију документарац. Неке од тема које би под хитно требало обрадити (надам се и полицијски) су:

Градња Коридора 10 и Коридора 11

Фамозни Коридор 10 се кроз Србију гради већ скоро две деценије, а крај му се и не назире. Најновија папазјанија је та да је траса коридора ударила у интерконективне далеководе код Суботице. Ови далеководи су попут снега у јануару све изненадили и наравно одложили радове на том делу за најмање шест месеци.

У нашој епској поезији се за овако лоше извођење радова по правилу окривљивала нека виша сила, а решење проблема се проналазило у приношењу жртава. Стога би можда било интересантно направити један епско-истројски спектакл у коме би се утврдило ко би требао да буде жртвован данас, па да се градња Коридора 10 успешно заврши. Мени на памет пада неколико имена чијим би се жртвовањем градња ако не завршила, оно сигурно убрзала.

Да би читава ствар у документарцу добила и своју хумористичку црту, односно да из чисте трагедије пређе у траги-комедију, побринуле су се наше власти које су иако неспособне да доврше Коридор 10 сада измислиле и самопрогласиле Коридор 11. Овај коридор са кризом идентитета (не зна се оће ли бити пан-европски или само наш, тј. локални) се за сада реализује са укупно једним багером код Непричаве, тако да се већ сада треба размишљати о потенцијалним жртвовањима надлежних, чиме би се и ова градња убрзала.

Градња „јефтиних станова“

Грађевински сектор у Србији је већ одавно зрео да му се посвети не једна, већ читав серијал емисија које би евентуално успеле да објасне о каквим се ту чудесима ради. Јер данас се са више сигурности може утврдити на који начин су се градиле пирамиде у Египту, неголи рецимо по ком су се критеријуму издавале дозволе за градњу неких објеката по Београду и другим већим градовима у Србији. Али за почетак можда би Discovery могао да пронађе од којих су то станова јефтинији „јефтини станови“ чију градњу финасира држава Србија. Узмимо примера ради да ће „јефтини станови“ на Вождовцу коштати око 1300 евра по квадратном метру, што је готово на нивоу цена које се у овом тренутку имају. Ми као грађани Србије смо очекивали да ће држава по питању „јефтиних станова“ поступити на исти начин као што поступа у ресторану Скупштине Србије у коме су цене стварно јефтине и то са образложењем да није циљ скупштинског ресторана да зарађује на посланицима! На примеру „јефтиних станова“ се онда изгледа може закључити да је циљ државе да заради на својим грађанима, али нека Discovery разреши и ту дилему.

Све у свему, градња инфраструктуре у Србији је одувек била тема која је инспирисала и надахњивала генерације Срба. Данас када смо коначно скренули и пажњу странаца, то треба искористити да од наших грађевинских подухвата направимо прави национални бренд. Проклета Јерина ће нам свакако позавидети!

Мирослав Пaровић

Дверјани