Производња енергије у пољопривреди

сажетак рада

Излагање Мирослава Паровића на Округлом столу о пољопривреди који је организовао часопис Двери српске.

Београд, 18.04.2011

Биомаса представља обновљиви извор енергије који се може користити као замена за фосилна горива у производњи топлотне и електричне енергије. За разлику од фосилних горива, сагоревањем биомасе се не повећава количина CO2 у атмосфери, те самим тим има позитиван утицај на животну средину.

Тренутно стање сектора обновљивих извора енергије у Србији је веома лоше, иако Србија има добре потенцијале за развој на овом пољу. Примера ради, укупан енергетски потенцијал биомасе у Србији износи приближно 2,7 милиона toe што је количина већа од укупне потрошње нафте у пољопривредној производњи Србије. Од тога око 1,7 милиона toe лежи у остатцима пољопривредне производње и око 1 милион toe у дрвној биомаси.

Анализа структуре биомасе из остатака пољопривредне производње показује да више од половине ресурса лежи у кукурузној биомаси, више од четвртине у слами стрних жита, пре свега пшенице, а остатак од око 15 одсто у жетвеним остацима сунцоктера, соје, уљане репице или резидбеним остацима воћњака и винограда.
С друге стране, потенцијали шумске биомасе, као другог важног ресурса биомасе у Србији леже у преради око 1,5 милиона кубних метара шумског прираста годишње у виду одсечака, одрезака, коре, пиљевине и сл.

Трећи важан ресурс биомасе у Србији је биогас настао од остатака животињског порекла. Са скоро милион грла говеда, милион и по оваца, два милона свиња и скоро десет милиона живине, Србија има потенцијал да произведе толико биогаса, да може надоместити око 20% увозног природног гаса.
Тек треба утврдити какав потенцијал лежи у рационалнијем коришћењу постојећих око 3 милиона хектара за делимично засејавање енергетских биљака, као и коришћење преосталих пола милиона хектара који се из различитих разлога тренутно у Србији не користе.
Иако не постоји јединствена стратегија коришћења биомасе у Србији и мишљења стручњака се разликују, чини се да постоји консензус око чињенице да није препоручљиво користити сву биомасу за енергетске потребе, али да би било корисно размотрити могућности коришћење једног њеног дела. Тако, податак да би се коришћењем само једне четвртине процењеног потенцијала за производњу енергије уштедела еквивалентна количина дизел горива која се користи у целокупној пољопривредној производњи у Србији, довољно убедљиво говори у прилог потребе даљег развоја поступака и метода за рационалније коришћење биомасе.

Чини се да је сазрела свест међу доносиоцима одлука да недостатак правне и техничке регулативе у области обновљивих извора енергије и посебно биомасе, те недостатак подстицајних средстава, стоје као главни проблеми развоја. О томе сведочи и недавно усвојена Уредба о подстицајним средствима за повлашћене произвођаче зелене енергије у коју спада и биомаса. Значајнија употреба обновљиве енергије стоји и као међународна обавеза Србије, те је јасно да ће се овом сектору у будућности морати посветити значајнија пажња.

Препоруке

Иако у Србији постоји висок потенцијал за енергетско искоришћавање биомасе, у овом тренутку је оно на недопустиво ниском нивоу. Разлози за овакво стање у овом сектору су бројни, а неки од најзначајнијих су недостатак подстицајних мера, низак ниво свести шире заједнице, слаба економска моћ потенцијалних заинтересованих за улагање у сектор биомасе (пољопривредна газдинства, пољопривредне задруге, дрвнопрерађивачка индустрија) и др.
Ради побољшања стања у сектору обновљивих извора енергије (а самим тим и на пољу биомасе као једном од најзначајнијих извора обновљиве енергије у Србији) може се препоручити следеће:

•    Остварити бољу сарадњу на на нивоу надлежних министарстава оснивањем Канцеларије или Агенције за коришћење биомасе. Имајући у виду да је експлоатација биомасе за производњу енергије на државном нивоу мултидисциплинаран проблем који дотиче непосредно најмање два министарства - за енергетику и пољопривреду, а посредно и министарства за науку и образовање, неопходно је оснивање Канцеларије, Агенције или другог тела који би се бавио непосредним и практичним проблемима везаним за коришћење биомасе а посебно питањима стварања ефективне климе међу учесницима у овом послу повезивањем и усклађивањем рада надлежних министарстава. Посебан циљ оваквог тела био би израда Стратегије коришћења биомасе и доношење посебне уредбе која би се односила само на биомасу, као и утицање на доношење посебног закона о ОИЕ који би решио, између осталог, и проблем коришћења биомасе.

•    Предвидети директна подстицајна средства за коришћења биомасе. Усвајањем ’’Уредбе о мерама подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије и комбиноване производње електричне и топлотне енергије’’, отворена је могућност да такозвани ’’повлашћени произвођачи енергије’’ користе биомасу или биогас под повољним условима и да тако остварују добит на тржишту. Међутим, ова Уредба је створила само правне оквире за развој сектора алтернативне енергије, док недостају пратеће мере које би „на терену“ допринеле развоју овог сектора. Једна од најважнијих ствари која је неопходна да се уради је да се за пројекте енергетског коришћења биомасе (као и других видова ОИЕ), обезбеде подстицајна средства у виду субвенционисаних кредита, ослобађања од царине опреме која је неопходна за експлоатацију биомасе, те смањење пореских стопа за оне предузетнике који се баве производњом и прерадом биомасе за енергетске потребе.

•    Подстицај развоју произвођачких пољопривредних задруга које у свом програму рада имају и производњу енергије – Структура села у Србији, као и сама структура пољопривреде у Србији је таква да је удруживање више производних чинилаца постао императив не само даљег развоја, већ и самог опстанка како села, тако и пољопривредне производње. Са друге стране, модерна пољопривреда се не може замислити без енергије као једног од продуката пољопривредне производње. Из тог разлога, потребно је нарочито фаворизовати удруживања више предузетника у произвођачке пољопривредне задруге (у даљем тексту задруге). У том смислу, задруге требају имати повољније кредитне линије, мање порезе и веће директне субвенције у односу на појединачне предузетнике.

•    Образовање неопходног стручног кадра за коришћење биомасе. У најскоријем могућем периоду неопходно је одшколовати већи број стручњака који ће се бавити проблемом ефикаснијег коришћења биомасе у Србији. Да би се ово ефикасно урадило, неопходно је увођење одговарајућих стручних програма у средњим пољопривредним, машинским и електротехничким стручним центрима и школама, као и на одговарајућим факултетима. Такође, неопходно је вршити сталну едукацију људи на терену, а ту се превасходно мисли на сељаке. За остварење оваквих циљева неопходна је поршка Министарства просвете и струковних тела унутар средњег и високог образовања. Такође, ради обезбеђења неопходних средстава, треба размотрити могућност коришћења фондова међународне или прекограничне сарадње.

Мирослав Пaровић

Дверјани