Владан Глишић: Ванредна ситуација за режим!

Twittern

Говор Владана Глишића са конференције Двери у Дому синдиката 11. фебруара.

Београд, 13.02.2012

Поштовани Дверјани, јер сви сте Дверјани чим сте по оваквом времену дошли.

Пре сто година, сељак Михајло Глишић из села Гараша, Шумадинац, почео је ратове за ослобођење и уједињење свог народа. Провео је деценију ван свог села и своје куће, претабанао Балканско полуострво и заједно са свим нашим прадедовима срушио три царства Немачко, Аустријско и Турско у жељи да ослободи отаџбину и да се као поносан домаћин и слободан човек врати у своје Гараше.

Није Михајло ратовао ни за Велику Србију ни за Краљевину Југославију. Ратовао је да би могао да буде свој на своме, да се као човек пита како ће му живети породица, како ће му изгледати држава.

Сто година после Михајлове победе његова и моја и ваша отаџбина Србија- поново је окупирана.

Они што су Србију наново окупирали, што нас претворише у колонију Европске уније кажу да је то добро и да је то за наше добро. Неће нам дати слободу коју је Михајло изборио зато што се нисмо добро владали.

Кажу да морамо да платимо то што смо ратовали против Европе, да треба да будемо без слободе како би могли да се покајемо за све што смо учинило против западних вредности, људских права, слободног тржишта, мира у свету, слободе медија и демократије. То кажу они који су све то погазили пред очима целог света и свуда по свету.

Данашњи господари Србије из Брисела и Вашингтона, Берлина и Париза, Лондона и Анкаре само једну истину неће да нам кажу – а та истина гласи: после сто година они нам наплаћују сан о слободи, они нас кажњавају зато што смо се дрзнули – ми као народ а наши прадедови као слободни људи – да се боримо за слободу свих људи на Балкану, да се боримо да се о Балкану најзад више не одлучује у престоницама светских империја већ да се наш човек пита о томе како и с ким жели да живи!

Зато нас Србе, зато наш народ, већ деценијама кажњавају због сна о слободи који смо као највећи дрзници успели у једном тренутку и да остваримо.

Србија је данас окупирана, Србија је колонија и најтеже у њој је данас бити обичан, породичан, нормалан Србин.

Тиха већина овог народа јесте највећа обесправљена мањинска група у Србији. И то стање мора да се промени.

И сви већ дуго чекају некога ко ће имати храбрости да каже једноставну истину, да из те једноставне истине стане и да са том истином као са барјаком позове све на окупљање које треба да врати живот смрзнутој, завејаној, усамљеној отаџбини коју сви зовемо Србија.

---

---

Никада истину о овој земљи и њеним људима неће умети да кажу они који сада чине класу моћника било да су на власти или опозицију у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу или било ком другом граду широм Србије.

Никада истину о нама неће моћи да каже ниједан од политичара, тајкуна, банкарски и медијских газдаи не зато што су глупи, не зато што истину о окупираној Србији, земљи чији су људи кажњени због сна о слободинису знали, већ зато што су плаћени да ћуте, плаћени су привилегијама које добијају не због своје вредности већ због саучесништва у злочину који свакодневно чине према свом народу, према свима нама.

Они, привилеговани моћници, класа пребогатих лопова и превараната певају свима нама медијску успаванку како би нас задржали у стању обамрлости и анестезије док нам њихове стране газде секу део по део наше земље, наше привреде, наше будућности.

Зато данас, одговоран пред солунцем Михајлом, пред свим нашим прадедовима, пред свима вама имам храборсти да кажем да ови људи који чине Двери једини у Србији никоме ништа не дугују ван Србије, ови људи дугују све само народу у Србији, дугујемо само свим нашим прадедовима и свим нашим прауницума и зато једино Двери могу да кажу једноставну али страшну истину – Србија јесте окупирана, сви ми јесмо поробљени, понижени национално и обесправљени социјално.

И сви ми то можемо да променимо, сви ми можемо да раскинемо ланце ропства и колонијалне управе и да осунчамо промрзле људе Србије оним сунцем што га је Михајло пре сто година гледао изнад пропланака Шумадије када се поносно као ослободилац вратио у свој завичај.

Зато су сви они који вам се данас пењу на главу са медијског екрана – исти и сви они нису део нас, нас који смо различити од њих, нас који се нисмо предали, нас који чекамо да устанемо, и већ устајемо широм Србије, у ванредној ситуацији понашамо се редовно, боримо се људски и човечански како смо својим прадевима, свако свом Михајлу дужни.

Сви ми смо Двери јер Двери никоме ништа не дугују сем свом народу и својој отаџбини и зато једино Двери могу да преобразе Србију у земљу њених људи и земљу слободе и будућности за све наше људе.

А они који су прогласили ванредну ситуацију у Србији нису ни свесни колико су у праву – ситуација је за њих, њих који тренутно господаре Србијом, више него ванредна! Стигле су Двери – покрет за живот Србије!