Алтернативе западној аутоиндустрији

Предраг Остојић

Какве импликације има политика "ЕУ нема алтерантиву" када се напокон одлучите да купите нешто у чему би сте се пристојно возили?

Београд - Чачак, 19.01.2012

Размишљање о алтернативним правцима у куповини аутомобила навело ме је на истраживање које се тиче алтернативе на плану аутоиндустрије у глобалном мејнстриму наметнутих "квалитета", о наметнутом циљу иза кога неминовно следи пропаст друштва и појединца насупрот лепоти малих ствари које живот чине, а у поређењу с предрасудама које се гнезде у излизаним вијугама мозгова круга двојке и режимских медија данас у Србији и одатле шире као отров кроз сав народ.

Када је у питању мњење о техници, спољној политици, па и историјској и духовној перспективи наше земље Србије тренутно се налазимо у забрањеној зони коју више него инструменти режимске моћи и диктата из Брисел-Вашингтона омеђују наше сопствене предрасуде и пасивност. Говорећи о ауто-индустрији и техници уопште, ствар је до краја у томе што ми на нашем тржишту имамо монополе и западне диктате па није "пожељно" да се нпр. ЛАДА-ВАЗ нађе у пуном аранжману на нашем тржишту - исто као што владају негативни стереотипи када је свест о Русији иначе код нас у питању. Ти стереотипи, такође, имају свој извор у снобовској малограђанштини круга двојке (сорош, ЛДП, невладинци...), актуелном продајничком режиму, и западној полит-пропаганди која се инструира из њихових амбасада. Али, те предрасуде имају и своје место у неком нашем безразложном и скоро подсвесном комплексу ниже вредности који наступа када одступимо од љубави према нашем народу - према самима себи и оним хришћанским - пороичним вредностима које су нас и одржале као народ до данас. Чак иако имамо много мана, Бог који је милосрдан и само тражи од нас исто - милост према ближњима, не гледа на те мане ако имамо срца. Многи Немци га немају и гле - опет су наши окупатори (у то сам се уверио ових дана на Косову), а они који га имају они су наши вечни пријатељи, а не окупатори (Петер Хандке, Арчибалд Рајс, Јозеф Кунц, Јохан Волфганг Гете...).

Русија је, иако јача него пре, ипак земља која се диже полако. И сада је унеколико самостална, што већ веома не одговара западним колонијалистима (читај: глобалним фашистима) удруженим у НАТО пакту, судећи по западној режији демонстрација које смо видели у децембру у Русији, а долази из исте кутије (пандорине кутије свих зала) из које и свирепо плаћено убиство Либијске државе и њеног председника, претње Египту и Сирији и Етиопији, претње Јужноамеричким независним државама, селф-тероризам тј. рушење кула Близнакиња у Њујорку, бомбардовање Југославије '99., Ирак, Авганистан, Сомалија, Виетнам, Први и Други Светски Рат итд.

Иако о успону самих економија и индустрија о којима је реч можемо без устезања да говоримо, о конкуренцији руских, кинеских, индијских произвођача на светском тржишту ауто-индустрије је тешко за сада било шта са сигурношћу рећи у светлу (читај: мраку) концепта наметнуте либерал-капиталистичке економије. Русија је тек опорављена од режима деведесетих под Јељцином којим је практично управљао Вашингтон, али чекајући Русију у свом успону, сетимо се и да Кина и Индија имају ауто-индустрију чији су производи у апсолутноиј равни са Јапанском и Корејском ауто индустријом, тим пре и Немачком, али њима се не дозвољава ни равноправна конкуренција на Евро-америчком тржишту аутомобила. Кажем равноправна, јер су те економије већ одавно у могућности да нашем тржишту понуде аутомобиле Немачког квалитета по ценама минумум дупло јефтинијим него што су Француски и Немачки, Корејски... О Италијанским и Шпанским да не говоримо.

Све у свему, из овога не треба закључити само оне неповољности које происходе из западне глобалне политике усмерене кроз концепт неолибералне економије према остатку света, коме лажући проповедају равноправну конкуренцију, већ у тим односима за Србију треба видети огроман потенцијал у идеји неутралности и разноликих могућности наше геоополитичке и економске другачије окренутости. При том, ми би смо прекидом јалових преговора са Европском унијом о приступању које нема ни краја ни почетка, отворили своје тржиште за технику, аутоиндустрију, војну и пољопривредну индустрију Кине и Индије, Русије и Белорусије, и тиме добили дупло јефтиније високо технолошке производе, олакшали својим грађанима могућности куповине и исплате и приуштили виши стандард и ефикасност на свим пољима рада, медицинске заштите и одбране земље. У том светлу треба напоменути и то да би пре свега требало склопити уговоре о сарадњи између индустрија пољопривредних машина са Белорусијом, Русијом, Кином и Индијом, и тиме поново покренути сопствену производњу истих и вратити радницима њихова угашена радна места, а све у складу са обновом пољопривредне производње као стратешке производне гране државе Србије. У истом реду важно је у што краћем року припремати терен за развој сарадње у свим осталим индустријским гранама, нарочито војној.

Много је тога што бисмо алтернативом добили, али зато је потребно одважно рећи себи: ја имам алтернативу свима и свему што се намеће на силу и слепо, ако не могу бити равноправан партнер са земљама лево од моје онда могу са земљама десно? Једино што тиме губим је илузија - лаж гора од оне деведесетих која ево почиње да траје и дуже од претходне! Али зато добијам цео остали свет! Зар не постоји нико више на свету од ЕвроАмерике која ти прислања пиштољ на чело и каже: "Биће ти боље самном јер ако се од мене не окренеш нећу ти пуцати у чело!"

Пре двадесетак година Лане Гутовић је у свом кабареу рекао једну велику истину иако изговорену у шали: "Ако погодиш циљ - промашио си све остало". Данас се у свету у мејнстриму глобалних идеја, читавим народима и маси појединаца постављају наметнути, лажни циљеви иза којих у најбољем случају нема ништа, а најчешће иза тих лажних циљева стоји пропаст или ропство - индивидуално (у великим компанијама личност се претвара у роба без породице и пријатеља, без креативног времена у сопственој режији) и опште (народи постају безобличне изманипулисане масе робова - топовска храна и употребни материјал). Све остало, што глобални мејнстрим не подржава је, уствари, реалан живот за који је човек створен и треба да се бори! Хајде да изађемо из наметнутог и лажног јурења за јаловим циљем на свим пољима, идеолошком, практичном, васпитно-просветном, економском, етичком, духовном - и да освојимо живот за који смо и створени. Живот је пламен пуног обима, а не тињање недостојно човека!

Покрени се! Освоји живот!