Бус Плус или.. Како "зарадити" милионе!?

Twittern

Писма читалаца

Шокантне информације о превари коју крије систем карата Бус Плус

Београд, 01.02.2012

Међу многобријним писмима која у редакцију сајта Двери стижу свакодневно, недавно смо примили једно које је садржало шокантне информације везане за систем карата који је без јавне расправе уведен у Београду - Бус Плус.

Препуштамо суду читалаца да процени да ли су информације веродостојне, уз напомену да је редакција сајта у Агенцији за привредне регистре проверила податке о оснивачком капиталу предузећа која стоје иза пројекта.

Надамо се да ће објављивање овог текста помоћи да се јавност упозна са историјатом и позадином пројекта "Бус Плус", с обзиром на нетранспарентност која га прати од самог почетка.

Редакција сајта

"Бус плус - како зарадити милионе"

”Организација продаје карата и контрола путника биће у надлежности  конзорцијума фирми који је добио посао на тендеру за уградњу овог  система. Конзорцијум чине фирме APEX SOLUTION TECHNOLOGY ДОО, Lanus из Београда, и "Кент Карт" из Истанбула. Са друге стране,  праћење и управљање возилима јавног превоза обављаће радници Дирекције за јавни превоз.”

„Вељко Влаховић, менаџер система „Бус плус“, рекао је да ће се нове карте очитавати на „валидаторима“ који се тренутно уграђују у сва возила и служе за контролу и наплату бесконтактних картица. Путници ће се приликом уласка у аутобус „чекирати“, тако што ће приближити картицу на два или три центиметра од уређаја, а цео процесс ће, као и до сада, контролисати контролори и комунални полицајци.”

 Само пар информација о фирмама иза овог пројекта:

APEX SOLUTION TECHNOLOGY ДОО, Београд, основано 24.03.2009 (очигледно само ради учествовања у овом пројекту).: Директор Вељко Влаховић (рођен 1981.) Шта је овог врло младог човека квалификовало да буде вођа тако великог пројекта и у чије руке град Београд и Ђилас стављају десетине милиона евра прихода и судбину стотине хињада путника? Капитал у том новом предузећу је 500 евра

На капиталу постоје 3 залоге (два пута је заложено 100% капитала, а једном је Lanus заложио свој део од 90%). Све залоге су по основу кредита и то од Erste GCIB Finance I B. V. FRED, Холандија на 2,2 милиона евра, ERSTE BANK AD NOVI SAD на 116.176,24 евра и ERSTE BANK AD NOVI SAD на 50.000.000,00 динара. Она прва два доспевају у року од 2,5 године, а овај динарски 14.01.2012.

Делује прилично чудно да банка прихвати као залогу тако небитан износ капитала (над којим већ постоје друге залоге!) па сам потпуно сигуран да су овде у игри као залога будуће наплате од продаје карата. Интересантно би било видети ове уговоре.

Lanus ДОО,Београд, основано 2007: Специјалозовано за е-допуне, али без искуства у пројектима јавног саобраћаја. Капитал износи такође само 500 евра, мада са приходима од око 7 млрд. динара годишње. Власници 4 физичка лица и једно ...правно (са једним власником физичким лицем). Мирослав Петровић 85 евра; Иван Букелић 135 евра; Војислав Крстић 25 евра; Александар Ђорђевић 85 евра
 
KentKart из Турске: Специјализовано за смарт картице и праћење возила у јавном саобраћају. Међутим, јасно је из инфромација са њиховог сајта да је то регионално предузеће орјентисано на Турску и Блиски Исток са мало пројеката у Европи.

Тренутно раде на 12 турских и 6 међународних пројеката (мада још није на списку укључен Београд). Ови међународни су:

1. Скопље, Македонија;
   
2. Аман, Јордан;
   
3. Алепо, Сирија;
   
4. Доха, Катар;
5. Tczew, Поњска (120 хиљ. sтановника);
   
6. Призрен (на сајту турске фирме пише KOSOVO REPUBLIC).

Потпуно је узалудно коментарисати зашто Београд сарађује са овом фирмом која отворено не поштује наш територијални интегритет и суверенитет.
 
Једноставно, ово нема више никаве везе са ГСП. Карте продаје и путнике контролише приватна дружина физичких лица! Тачније, њих 5 (Вељко Влаховић, Мирослав Петровић, Иван Букелић, Војислав Крстић, Александар Ђорђевић). Наравно, уз асистенцију комуналне полиције коју сви плаћамо. Дакле, приватна лица убирају профит, а ми им помажемо тако што плаћамо комуналнце.

Да се вратим на терен горе поменутих залога. Оно што у најгорој варијанти може да се деси је да наплату карата преузму повериоци овог „конзорцијума“ па да је онда продају неком трећем. Оно што мало људи зна је да наплату карата у Бечу не врши предузеће градског саобраћаја, као што јадне Бечлије мисле, већ једна америчка фирма којој је то право продато.

Да је ово једна цела ујдурма како би се из ГСП извукло оно најпрофитабилније (продаја карата) ево и информације из самог ГСП. Део шалтер сале је уступљен, да не кажем дат, фирми „Apex“ да врши продају карата, а ГСП је „изнајмио“, читај наредио, својим запосленима да раде за њу јер та фирма нема ни најосновније капацитете за тако велики пројекат. Цела служба продаје ГСП иде на добош од којих ће многима „великодушно“ бити понуђено да пређу у Apex (у отпицају је цифра од 25 000 динара нето плате).

Цео систем је потпуно нестабилан, и често пада. Према прелиминарним инфромацијама, ако се настави овим темпом неће успети да замене све старе пропуснице до краја године па се већ шушка о продужетку важења истих до пролећа наредне године.

Цела ова прича заиста делује покварено. Предати најпрофитабилнији део ГСП приватницима је ван памети. Ако се њима исплати да раде за 8,63% од наплате карата (ако се добро сећам цифре) зашто се то није исплатило самом граду?

Односно, граду је било довољно и 3% профита те би се добило да је за грађане цела прича јефитнија.

Али, ко шљиви грађане у целој причи?

Д. Ђ.