Двери: Реални и одрживи развој Србије

Званичан програмски документ Покрета Двери - ЗА живот Србије о реалном и одрживом развоју Србије.

Београд, 31.01.2012

Имамо једну од најлепших земаља на свету, богатство шума, река, руда, ливада, плодног земљишта, извора питке воде, енергетског потенцијала... Од друге половине 20. века, непланским развојем читаве државе и планским уништавањем српског села кренули смо странпутицом и сада је потребно много снаге, напора и времена да српску кућу поново изградимо на правим и чврстим темељима.
Политика реалног развоја Србије за коју се залажемо за своју основу узима концепт свеобухватног одрживог развоја друштва и државе, што значи да се развој планира не само према потребама садашњег нараштаја, већ и спрам потреба нараштаја који долазе. Ценећи специфичности у развојном потенцијалу Србије, политика реалног развоја ће се превасходно бавити областима пољопривреде (посебно производњом здраве воде и хране), села и руралног развоја у целини, енергетике (посебно енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије), иновативних технологија и заштите животне средине. Србија има потенцијала да у будућем периоду заузме важну позицију на Балкану у свим овим, а посебно пољопривредном, енергетском и туристичком сектору.

Главни задатак политике сеоског развоја за коју се Двери залажу мора бити заустављање тренда одумирања српског села и његово успостављање као самоодрживог система, у коме село мора постати произвођач здраве хране и зелене енергије, те пружалац услуга сеоског и еко-туризма. Да би се ово остварило неопходно је у руралним подручјима изградити потребну инфраструктуру, а кроз систем субвенција и олакшица треба омогућити повољније пословање малих и средњих предузећа у тим срединама, те кроз систем циљаних субвенција извршити обнову пољопривредне механизације. Потребно је развити што већи број пољопривредних и потрошачких задруга.

Одлучно се противимо увозу и дистрибуцији генетски модификованог семена и хране, као и свих намирница животињског порекла који потичу од животиња које су храњене овом врстом семена или хране. Залажемо се за знатно проширивање капацитета и овлашћења фитосанитарних инспекција и појачани надзор исправности земљишта, семена, хране, воде..., посебно наглашавајући значај домаћих биљних сорти и животињских раса, семенских врста и очувања квалитета земљишта. Апсолутно смо против продаје пољопривредног земљишта странцима.

Као главну меру за подстицање реалног и одрживог развоја Србије видимо позив дијаспори да уложи и сама контролише кроз Управни одбор Фонд за одрживи развој Србије, који би се посветио улагањима у енергетику, пољопривреду и производњу хране, домаћу науку и технолошке иновације, сеоски развој и туризам.

У Србији не сме бити гладних и незбринутих, и дужност Владе Србије у којој би биле Двери морала би на првом месту бити обезбеђивање прехрамбене и енергетске безбедности: довољно здраве хране и воде, и довољно енергије.

Пољопривреда и производња хране

ПОСТАВКА

Питање хране је једно од елементарних питања људског опстанка. Осим што је потребно да је има у довољној количини, храна мора бити и здравствено безбедна, што, поред извора чисте пијаће воде, спада у основне изазове 21. века. Концепт здравствено безбедне хране је у главама већине људи оно што омогућава да у храни нема неких токсина, остатака пестицида и/или непожељних микроорганизама, а овај концепт је данас, изазовима који су пред њега стављени пре свега на глобалном нивоу, потпуно измењен. Кључна питања из ових области (и уопште) су: који су ово изазови, колико су и како грађани у Србији уопште упознати са овим изазовима и колико је и како постојећи државни систем у овој области способан да овим изазовима одговори и шта се у вези са тим може и мора учинити да би се обезбедила прехрамбена сигурност грађана Србије, тј. да би сваки појединац и свака породица имали доступну довољну количину здравствено безбедне хране.

Здрава храна је стратешки производ који у двадесетпрвом веку представља и једно од најмоћнијих оружја. Дакле, ко обезбеди довољно хране за сопствену исхрану, омогућује економску, а самим тим и политичку независност земље. У прошлом веку је то била и нафта, а за овај се говори да ће опстати онај ко буде имао уз храну и довољно воде.

Држава Србија располаже са 5,11 милиона хектара пољопривредног земљишта, од тога обрадиве површине су 4,25 милиона хектара. Поред обрадивог земљишта, држава Србија се налази у зони са повољним климатским условима и поседује добар потенцијал река и канала и уопште има добре хидролошке прилике. Прогнозе стручњака су да би Србија са пољопривредним потенцијалима које има уз интензивну производњу могла да храни чак 80 милиона становника.

ЦИЉЕВИ:

•    Оснивање Министарства хране, пољопривреде и одрживог развоја – већ сама промена имена надлежног министарства говори о новој политици у овој области
•    Обезбеђивање прехрамбене безбедности земље – Свака одговорна власт дужна је да своме народу обезбеди довољне количине здравствено безбедне хране.
•    Обезбеђивање вишкова хране за извоз – Пољопривредни потенцијали Србије обезбеђују добре могућности за значајан извоз и остваривање реалног прихода.
•    Обезбеђивање развоја са пољопривредом повезаних привредних делатности – Развој пољопривреде као главне стратешке привредне гране у Србији за собом ће повлачити развој других привредних делатности, а поготово прехрамбену индустрију.
•    Опстанак српског села – Стављањем пољопривреде у центар националне привредне стратегије, српско село ће добити нову улогу за двадесет и први век у коме ће бити темељ опстанка Србије.
•    Обнова задругарства - законски омогућити и подстаћи поновно постојање задругарске својине и штедно-кредитних задруга, које би могле да обезбеде јефтин сопствени капитал за инвестиције у осталим облицима задругарства. Подршка свим видовима задругарства у производњи, прерађивачкој индустрији и трговини.

МЕРЕ:

1. Враћање поверења произвођачима кроз увођење натуралних паритета

Један од кључних проблема српске пољопривреде је нарушено поверење произвођача. Системским деловањем трговачких монопола и увозничког лобија, постигнуто је то да је данас нарушен тржишни принцип трговања и то на штету произвођача.

Држава Србија мора системским мерама штитити сопствену пољопривредну производњу. У том смислу, увођење натуралних паритета представља једну од најделотворнијих мера за сузбијање монопола.

Свака дугорочна политика пољопривреде у развијеним државама има усвојене вишедеценијске паритете, на бази којих се може планирати озбиљна производња и постизање пуног обима искоришћености потенцијала. Имајући у виду ова искуства, за случај Србије натурални паритети би били:

ПРЕДЛОГ ДУГОРОЧНИХ НАТУРАЛНИХ ПАРИТЕТА У ПОЉОПРИВРЕДИ СРБИЈЕ

1 kg сунцокрета	2 kg пшенице
1 kg живе мере свињског меса	8 kg кукуруза
1 kg јунетине	12 kg кукуруза
1 kg шећера	16 kg шећерне репе
1 kg живе мере јунећег и овчијег меса	12,3 kg кукуруза
1 литар млека	4,3 kg кукуруза+премија
1 kg белог шећера (у малопродаји)	20 kg шећерне репе
1 kg хлеба	4 kg пшенице
1 литар уља	2,8 до 3 kg сунцокрета
1 kg пасуља	5,7 kg пшенице
1 kg кромпира	1,5 kg пшенице
1 kg дувана	13,5 kg пшенице
1 kg јабука	2 kg пшенице
1 kg стоног грожђа	3,3 kg пшенице
1 kg грожђа за вино	1,7 kg пшенице
лаки трактор (у рангу ИМТ 539)	30 тона пшенице
1 kg ђубрива (15:15:15)	1,7 kg пшенице
1 kg ђубрива (KAN)	1 kg пшенице
1 kg ђубрива (UREA)	1,6 kg пшенице

2. Политика субвенција пољопривредне производње

Политика субвенционисања пољопривредне производње мора бити одређивана према учинку, што значи да би требало да доведе до повећања производње и уопште до повећања продуктивности. Тренутни систем субвенционисања који подразумева давање субвенција по хектару поседа пољопривредног газдинства у пракси се показује као недовољан.

Двери се залажу за додатно субвенционисање удружених пољопривредних произвођача и то према конкретним пројектима.

На овај начин, политика субвенционисања би допринела вишеструко, са посебним нагласком на:
•    Развоју произвођачких задруга;
•    Улагању директно у производњу и прераду;
•    Повољније пословање малих и средњих предузећа у сеоским срединама.
•    Политика субвенционисања на којој инсистирају Двери нарочито се односи на:
•    Обнову пољопривредне механизације;
•    Изградњу заједничких складишних простора;
•    Изградњу заједничких хладњача и сушара;
•    Уградњу система за наводњавање;
•    Отварање погона за прераду хране;
•    Сточарску производњу;
•    Унапређење или започињање модерне виноградарске и воћарске производње;
•    Уградњу система за коришћење обновљивих извора енергије и повећање енергетске ефикасности;
•    Изградња постројења за компостирање жетвеног остатка;

3. Супституција (замена) увоза домаћом производњом хране

Деловањем увозничког лобија у великој мери је уништена домаћа производња хране. Ово је нарочито изражено у домену производње млека и меса, али и у неким другим сегментима пољопривредне производње, као што је производња семена, минералних ђубрива, пестицида и сл.

Двери се својом политиком залажу за највиши могући степен заштите домаће производње, као и за подршку постојећој производњи да подигне своју продуктивност.

Неке од системских мера којима ће се прибећи ради остварења ових циљева су:
•    Увођење средњерочне царинске заштите (5-10 година) и то на нивоу који заиста може да изазове жељени ефекат (типичне су царинске стопе од 15-30%),
•    Количинско ограничавање увоза преко система квота и увођења мера ванцаринске заштите (квалитети, процедуре, лиценце итд.).
•    Обезбеђење лакшег приступа финансирању производње преко развојних банака и давања државних гаранција.
•    Пореске и друге олакшице за улагања у пољопривредну производњу.
•    Привлачење страних инвестиција (посебно улагања успешних Срба из расејања) и увођење нових технологија у пољопривредној и прехрамбеној производњи (рачунајући и повратак стручњака из иностранства).

4. Оснивање Фонда за земљиште Србије

Двери се залажу за оснивање Фонда за земљиште Србије, пред којим би стојали следећи циљеви и задаци:
•    Управљање земљиштем које је у власништву Републике Србије;
•    Укрупњавање парцела пољопривредног земљишта, преко подстицајних мера и законске регулативе;
•    Нискокаматно кредитирање сељака приликом куповине земљишта;
•    Фонд за земљиште Србије би се пунио из следећих извора:
•    Из дела средстава добијених рентирањем државног земљишта;
•    Из дела прихода добијених конвертовањем пољопривредног у грађевинско земљиште;
•    Из дела прихода добијених опорезивањем највећих загађивача земљишта у Србији;
•    Из дела прихода добијених од додатних царина и ванцаринских мера на увозну храну, семена, вештачко ђубриво, и остали репроматеријал.

5. Оснивање Службе за унапређење пољопривредне производње

Двери се залажу за оснивање Службе за унапређење пољопривредне производње. Ова служба би имала своје филијале у свим општинама Србије у којима је пољопривреда примарно занимање (пре свега у сеоским општинама). Свака филијала службе би се састојала од општинске екипе агронома и ветеринара.

Поред општинских филијала, Служба би имала централни интернет портал и телефонски центар преко којих би пољопривредни произвођачи у сваком тренутку могли добити саветодавну помоћ.

Главни циљ оснивања ове службе је унапређење пољопривредне производње у Србији, док су специфични циљеви:
•    Доступност агронома и ветеринара на терену;
•    Већа улога науке у пољопривредној производњи Србије;

Активности Службе за унапређење пољопривредне производње би биле финансиране из следећих извора:
•    Републички буџет;
•    Буџет локалне самоуправе;
•    Од стране пољопривредних произвођача, корисника услуга.

6. Капитална улагања у сектор наводњавања, одводњавања и заштите од поплава и других елементарних непогода

Србија годишње трпи јако велике штете од суше, поплава, подземних вода и града, па би реализацијом оваквих пројеката у српском буџету остајала значајна средства за развојне активности.

Такође, кроз реализацију оваквих пројеката била би ангажована грађевинска оператива и велики број радника, чиме би се без неповољног задуживања делимично опоравио српски грађевински сектор.

Директне користи од реализације оваквих капиталних пројеката су:
•    Унапређење пољопривредне производње;
•    Смањење штете од елементарних непогода;
•    Упошљавање радне снаге на реализацији пројеката;
Финансирање ових пројеката би се вршило из следећих извора:
•    На светском тржишту капитала данас постоје доста повољни кредити за пројекте из сектора наводњавања, одводњавања и заштите од поплава. Оваква ситуација настала је јер ова врста елементарних непогода углавном није локалног, него регионалног карактера тј. односи се на више држава;
•    Од стране осигуравајућих друштава у Србији, која би као обавезу имала бригу о систему противградне заштите, док би пољопривредни произвођачи имали обавезно осигурање од града.

7. Унапређење система контроле квалитета хране и семена

Систем контроле квалитета хране и семена тренутно је незадовољавајући и то како у погледу техничке оспособљености надлежних институција, тако и у погледу одговарајућих законских решења. Ово доводи грађане Србије у велику опасност, јер су изазови обезбеђивања здравствено исправне хране на тржишту све већи. Такође, данас је све израженије настојање увођења ГМО организама у систем људске исхране, што даје нову димензију важности адекватне контроле квалитета хране и семена.

За Србију је посебно важна контрола квалитета увозне хране и семена, јер је тренутно случај да из увоза на тржиште Србије долази роба незадовољавајућег или чак опасно штетног квалитета и да као таква угрожава здравље грађана Србије, а уједно ремети тржишне услове и то на штету домаће производње.

У сектору контроле квалитета хране и семена Двери предлажу следеће мере:
•    Адекватно кадровско и техничко опремање стручних институција које се баве пословима контроле квалитета хране и семена;
•    Доношење низа законских и подзаконских аката којима ће на модеран начин бити третирана ова област;
•    Проглашавање Србије државом у којој је ГМО најстрожије забрањен;
•    Већа подршка домаћим институтима који се баве производњом семена и домаћих раса животиња.

Сеоски развој

ПОСТАВКА:

Тренутно стање српског села се огледа кроз статистику која каже:
•    од 4.600 села 1.200 је пред нестанком;
•    око 50.000 кућа у српским селима је празно;
•    260.000 неожењених домаћина у петој деценији живота;
•    600.000 хектара необрађених њива;

Српско село и српска пољопривреда су у току последњих више деценија доживљавали много реформи. Ове реформе су махом доношене слепим копирањем модела уређења ових области у идеолошким центрима тадашњих елита. Од првих аграрних реформи после Другог светског рата које су биле доношене по угледу на бољшевичке, до данашњих стратегија пољопривреде и руралног развоја које се раде по моделу диктираном од стране ЕУ, врло ретко су уважавани српски национални и државни интереси. Такође, у усвајању визије и дефинисању стратегије развоја српског села и пољопривреде врло ретко су кориштени, а данас се готово уопште не користе, ресурси знања и искустава који постоје у Србији и генерално међу Србима и свим пријатељима Срба у свету. Овакав однос према овим стратешки важним темама довео је до тога да данас Србија у појединим сегментима пољопривреде, попут сточарства, има ниво развијености какав је био на почетку двадесетог века, а да је село уместо темеља опстанка и развоја Србије постало социјални проблем. Посебно је недопустиво да нам 600.000 хектара обрадивог земљишта стоји необрађено, у времену када ће храна постати светски ресурс број 1.

ЦИЉЕВИ:

•    Заустављање тренда миграција становништва из села у градове и успостављање обрнутог процеса;
•    Развој локалне економије у складу са природним и друштвеним специфичностима тог краја;
•    Село као произвођач здраве хране и зелене енергије;
•    Развој сеоског туризма и екотурузма;
•    Подизање нивоа образовања сеоског становништва
•    За подручја без или са мало радно способног становништва заједно са надлежним министарствима спровести посебне социјалне програме, како би се збринули стари људи. Упоредо, нудити најповољније услове младим и одважним породицама, решеним да живе и раде у таквим подручјима...

МЕРЕ:

1. Национална кампања „Село, темељ развоја Србије“

Широка јавна кампања о српском селу је неопходна из неколико разлога:
•    Данас је присутан општи тренд негативне кампање против села и сељака;
•    Најшира јавност је потпуно необавештена о свим економским, духовним и здравственим потенцијалима који леже у руралним крајевима Србије.

Циљеви ове кампање су:
•    Подизање нивоа свести грађана Србије о свим потенцијалима који леже у руралним подручјима;
•    Промена негативног имиџа који село данас има у Србији;
•    Охрабривање сеоског становништва на активизам, а градског на повратак животу на селу, као и целокупно јачање веза између села и града.

2. Кампања образовања сеоског становништва

Циљеви овакве кампање су:
•    Упознавање сеоског становништва са потенцијалима њихове средине;
•    Подучавање сеоског становништва практичним механизмима неопходним за остварење квалитетнијег живота и бољег привређивања (обуке о задружном удруживању, коришћење рачунара, већа продуктивност пољопривредне производње, сеоски туризам и сл).

У кампањи би учествовале све општине у којима постоје сеоске средине, а иста би била спроведена кроз постојећи систем основних и средњих школа. Ово би се посебно постигло увођењем односно повратком предмета пољопривреда и домаћинство у школе, уз квалитативну промену концепта и програма, са више практичне наставе. Овај нови предмет може да се споји са „народном традицијом и чуварима природе“ тј. да интегрише и ту културолошку и еколошку компоненту. Увођењем овог предмета кампања прераста у дугорочни процес образовања.

На овај начин би читав државни административни апарат био укључен у подизање капацитета села.

3. Изградња основне инфраструктуре у руралним срединама

Као један од основних предуслова руралног развоја, мора се изградити основна инфраструктура у српским селима. Под основном инфраструктуром се подразумева:
•    Саобраћајна инфраструктура;
•    Електро мрежа;
•    Водовод;
•    Телекомуникациона инфраструктура;

Извођење оваквих пројеката је могуће само уз велико учешће локалних заједница које морају сопственим ангажманом да помогну себи и својим породицама у обезбеђењу бољег живота.

4. Олакшице за предузетнике и занатлије, мала и средња предузећа која послују или се оснивају у руралним подручјима

За сва предузећа која послују или се оснивају у руралним срединама се уводи систем олакшица и то:
•    Пореске олакшице;
•    Значајне кредитне олакшице;

Циљ ове активности је мотивисање капитала да улаже у руралне средине, као и мотивисање развоја породичних фирми. Све олакшице би се односиле на производна предузећа и сектор сеоског и еко туризма.

Овде је потребно додати и реформу ПИО фонда пољопривредника која би морала да исправи неправде које су сељаке довеле у понижавајући положај.

Енергетика, домаћа наука и технолошке иновације

ПОСТАВКА:

Кључне одлике енергетског сектора у Србији су ниска енергетска ефикасност (и у производњи и у потрошњи), застарелост технологије у производном сектору, низак ниво инвестиција, нереално ниска цена електричне енергије, низак удео обновљивих извора енергије и нерационална потрошња практично свих видова енергије.

Србија је као држава сиромашна нафтом и гасом приморана да велики део ових енергетских сировина увози, а једини сегмент енергетике у коме држава Србија још увек има способност да задовољи властите потребе је производња електричне енергије.

Обезбеђивање енергетске безбедности Србије није могуће из властитих енергетских извора, те је стога неопходно стратешко повезивање са оним државама у свету које су богате енергентима. У погледу енергетске безбедности, држава Србија може пре свега да поради на енергетској ефикасности и већој употреби обновљивих извора енергије (чиме би се донекле смањила зависност од увоза енергената), као и на коришћењу свог повољног географског положаја у сврху транзита нафте, гаса и електричне енергије.

Србија спада у ред држава са релативно ниским процентом високообразованог становништва, што је изазвано мноштвом различитих фактора, а најзначајнији међу њима је свакако тренд одлива високообразованих кадрова у иностранство. Квалитет запослених кадрова и ниво техничке опремљености факултета у Србији је све лошији, а недавно извршена „болоњизација“ још додатно доприноси томе. Такође, повезаност привреде са једне стране и универзитета и института са друге стране је на веома ниском нивоу. Сви ови фактори утичу на то да је ниво српске науке данас веома низак и да Србија све више заостаје у развоју друштва.

ЦИЉЕВИ:

•    Обезбеђивање енергетске безбедности Републике Србије;
•    Смањење учешћа енергетског сектора у укупном бруто друштвеном производу на ниво од око 35%;
•    Повећање енергетске ефикасности за најмање 20%;
•    Рационално коришћење сопствених извора енергије;
•    Репарација постојеће и проширење преносне и дистрибутивне мреже електроенергетског система;
•    Изградња гасовода Јужни ток и већег броја локалних гасовода;
•    Изградња подземних складишта гаса у Банатском Двору и Итебеју;
•    Изградња топлификације већих насеља по „данском моделу“;
•    Повећање употребе обновљивих извора енергије и „спуштање“ енергетског бизниса на ниво пројеката мале и средње величине;
•    Образовање кадрова способних за одржавање енергетског система земље и реализацију великих пројеката у земљи и иностранству;
•    Развој иновација у енергетском сектору кроз улагање у науку и истраживање;
•    развој домаће науке, информатичко-комуникационих технологија у целини и подстицај иновационим и технолошким истраживањима.

МЕРЕ:

1. Укључивање великих јавних предузећа у образовање кадрова

Велики проблем образовног система у Србији је недостатак практичног образовања. У енергетском сектору тај проблем је све израженији, јер је све мање учешће великих система у образовању кадрова.

Како би овај проблем био превазиђен уводи се принцип активног учешћа јавних предузећа и јавних служби Републике Србије у процес образовања. Ово ће бити извршено на следећи начин:
•    У системима као што су ЕПС, градске топлане и сл. биће организоване службе за сарадњу са факултетима. Служба ће бити састављена од већ постојећих радника, па самим тиме неће бити повећаван број запослених у јавним предузећима;
•    На почетку сваке школске године ће надлежне службе из јавних предузећа састављати план и програм рада са ресорним факултетима;
•    На завршним годинама студија енергетске струке, на стручним предметима део предавања и вежби ће одржавати људи из „праксе“;
•    Сваки студент студија енергетске струке ће бити дужан да одради стручни семинарски рад који ће бити оцењиван од стране надлежног професора и стручне службе јавног предузећа у оквиру кога је рађен семинарски;
•    Увођење обавезујуће стручне праксе на завршној години студија енергетске струке која ће трајати један семестар и после које ће студент практично бранити тамо стечено знање, што ће улазити у одбрану завршног мастер рада;

Крајњи резултат ове активности требало би да буде кадар који је оспособљен и који већ по завршеним студијама има референце. На овај начин ће се вршити позитивна селекција кадрова, од којих ће најбољи бити задржавани у јавним предузећима, док ће остатак кадрова са добијеним знањима и референцама постизати већу тржишну вредност и имати бољу проходност до запослења.

Сличан принцип се може увести и у свим оним секторима у којима постоје привредни системи способни за укључивање у систем образовања кадрова.

2. Подстицаји развоју иновација

Према стрегијама које у усвојиле водеће привредне силе у свету у периоду који је пред нама, велики новац биће одвајан за развој иновационих технологија. Велики део тог новца биће намењен инвестирању у развој иновација широм света и да би Србија ушла у расподелу овог новца, те да би остварила профит од иновативних делатности (пре свега у реалном сектору, не у сектору услуга) неопходно је:
•    Повећати улагања у науку и то пре свега улагање у институте који имају референце. Појачана улагања условити конкретним резултатима (појачаним индексом цитираности српске науке, стварањем новог научног кадра итд.);
•    Отворити програме за иновативне делатности намењене најширим слојевима народа. Циљ оваквих програма треба да буде искоришћење проналазачког потенцијала који се налази изван научних институција. Основни циљ оваквих програма треба да буде повећање броја патената у Србији. Такође, циљ оваквих програма треба да буде оспособљавање грађана Србије за аплицирање ка европским и светским фондовима за развој иновација.

3. Реализација капиталних пројеката у електроенергетском сектору

Циљеви капиталних улагања у електроенергетски сектор су:
•    Обезбеђење поузданог и сигурног снабдевања електричном енергијом;
•    Рационално коришћење енергетских извора (пре свега угља);
•    Обезбеђење профита из трговања електричном енергијом и на бази преноса електричне енергије;

Неки од главних пројеката који морају бити реализовани у сектору електроенергетике:
•    Реализација започетих радова у сектору термоелектрана и на површинским коповима;
•    Реализација реверзибилне хидроелектране „Ђердап 3“;
•    Реализација хидроелектране „Бук Бијела“ на Дрини;
•    Изградња нових далековода у преносној мрежи;
•    Смањење губитака у дистрибутивној мрежи и изградња „паметне мреже“;
•    Уједињење електроенергетског система Србије са електроенергетским системом Републике Српске;

Реализацијом ових капиталних пројеката Србија би дошла у позицију да обезбеди довољне количине електричне енергије за привреду и грађане. А са реверзибилном хидроелектраном „Ђердап 3“ и појачаном преносном мрежом, српски електроенергетски систем би постао контролор токова снаге на овом делу европске интерконекције, чиме би се остваривали велики профити у трговању електричном енергијом.

4. Реализација капиталних пројеката у сектору гаса

Изградња „Јужног тока“ као магистралног гасовода који ће пролазити кроз Србију отвара простор за значајнији улазак Србије у трговину гасом. Паралелном изградњом складишта гаса у Банатском Двору и у Итебеју, Србија ће бити у прилици да буде једна од кључних држава на траси „Јужног тока“, јер би се у том случају са територије Србије практично контролисао притисак у гасоводу.

Такође, изградња „Јужног тока“ би отворила могућност за изградњу неколико локалних гасовода којима ће се гас пре свега допремати привреди, чиме ће се створити инфраструктурни предуслови за значајнији индустријски развој Србије.

5. Реализација капиталних пројеката у сектору топлификације

Србија има изузетно неефикасан и застарео систем даљинског грејања. Повећањем ефикасности овог сектора, као и унапређењем укупне енергетске ефикасности земље могуће су милионске уштеде на годишњем нивоу.

За побољшање овог сектора могуће је применити „Дански модел“ (или прилагођену варијанту овог модела). Главне одлике овог модела су:
•    Повољно кредитно задуживање код међународних финансијских институција (посебне су погодности за кредите који служе повећању енергетске ефикасности);
•    Изградња топлификације тамо где није извршена гасификација;
•    Одустајање од топлификације тамо где постоји гасификација и субвенционисање становништва да у тим срединама пређу на грејање гасом на најефикаснији начин.

У овом смислу један од првих пројеката који би имао да се уради била би топлификација Београда из термоелектрана у Обреновцу.

6. Унапређење законских решења

Велики проблем за реализацију енергетских пројеката представљају лоша законодавна решења. Поред лоших законодавних решења, велики проблем представљају власнички односи, катастарске књиге, урбанистички планови и остала документа која се тичу уређења простора.

У том смислу, неопходно је извршити унапређење и усклађивање следећих закона:
•    Закон о планирању и изградњи;
•    Закон о енергетици;
•    Закон о заштити животне средине;
•    Закон о експропријацији земљишта.

ИЗБОРНИ ПРОГРАМ

Наша политика