Телеком Србије: куповина ради продаје

Куповином грчког удела у акцијама Телекома, створили су се услови за нови покушај приватизације српског стратешког предузећа.

Београд, 04.01.2012

Телеком Србија и грчка компаније ОТЕ потписали су у Атини уговор о откупу 20% акција српског оператера по цени од 380 милиона еура, што је био и укупан удео ОТЕ-а у Телекому. Након завршетка трансакције која се очекује до краја првог квартала држава ће постати власник 100% акција овог предузећа. ОТЕ је према уговору имао несразмерно велика управљачка права у односу на власнички удео тј. са 20% власништва имао је право вета на компанијске одлуке, финансијског директора и контролу над финансијским пословањем. Практично се ниједна крупнија одлука ни набавка није могла обавити без њихове сагласности.

Ово је могла бити једна од ретких добрих ствари које је ова Влада урадила од почетка свог мандата да премијер Цветковић није исте вечери изјавио да ова куповина ствара услове за лакшу продају те државне компаније. Додао је да о евентуалној продаји неће одлучивати његова него наредна влада. Да будемо искрени ништа друго нисмо ни очекивали него да поданичка власт настави да испуњава жеље и захтеве својим страним газдама – уједињеним глобалним монополима.

Посебно је уочљива галантност премијера поводом препуштања одлуке о продаји некој наредној влади. Продаја Телекома непосредно пре или у току изборне кампање би по режим био врло контапродуктиван потез па тако нешто и није долазило у обзир. Оно што брине је претпостављени континуитет подаништва наредне владе у служењу интересима глобалних монопола што указује на то да највећи број политичких партија у Србији ради у њиховом интересу. Премијер и други чланови владе који су припремали продају Телекома очигледно не брину о томе да ли ће њихове странке бити у тој наредној влади јер ће вероватно бити адекватно награђени за свој допринос.

Одлука да се настави са продајом Телекома на други, заобилазни начин донета је практично одмах након неславно завршеног тендера тј. претрпљеног пораза који је био релултат притиска јавности и акција неформалног фронта који се противио продаји, у коме свој допринос дале и Двери.

Кренуло се потпуно другим путем: у транзицију од затвореног ка отвореном акционарском друштву, изласку акција Телекома на берзу и бесплатној подели акција грађанима, садашњим и бившим радницима Телекома и ПТТ-а. Тај потез би претпостављамо имао за циљ амортизацију незадовољства синдиката, радника и грађана које је јавно испољавано приликом противљења продаји Телекома. Наиме њихове акције би се знатно обезвредиле уколико би био прво продат већински, државни удео у власништву.

Овај важан детаљ је давао велику социјалну па и политичку тежину противљењу првобитно замишљеном моделу продаје. Сада је бесплатна подела акција замишљена као један од првих корака у процесу што у изборној години пружа пуно погодности за политички маркетинг. Претпоставља се да те акције треба да буду највредније у односу на акције предузећа које су до сада подељене и у односу на досадашње исплате из акцијског фонда.

Прва препрека на том путу била је сагласност мањинског сувласника – компаније ОТЕ. У међувремену десио се повољан сплет околности. Deutsche Telekom који је власник 40% власништва компаније ОТЕ је изгубио скоро милијарду еура у овој инвестицији. Ова компанија је вршила константни притисак на компанију ОТЕ да смањи трошкове и подигне ликвидност како би сервисирала дугове и инвестирала у нове сервисе. Продаја удела власништва ОТЕ-а у Телекому се показала као повољна за решавање ових проблема.

Са друге стране Влада Србије није имала средстава за ову куповину. Избегнуто је додатно задуживање инонако презадужене државе па се прибегло опробаном рецепту као приликом куповине Телекома Републике Српске. Тада је куповина обављена тако што је Телеком Србије узео кредит од Citibank-a а претпоставља се да ће трансакција бити затворена на исти начин тј. од истог повериоца јер је у међувремену Телеком знатно смањио ниво задужења.

Тајни начини куповине Телекома

Бесплатна подела акција и њихов откуп на Београдској берзи пружају низ погодности за залоупотребе и припреме за даљу приватизацију и презимање контроле над Телекомом. Претпоставља се да ће многи грађани након објављивања релативно повољне номиналне вредности акција Телекома кренути да своје акције нуде на Београдској берзи. Међутим, ценом акција је врло лако манипулисати. Претпостављамо да ће се у игру укључити обавештени тајкуни и разни берзански мешетари који ће куповати акције са намером да их касније препродају будућем страном инвеститору.

Претпостављамо да се може организовати координисани, здружени откуп акција са циљем да у одређеном кључном тренутку у току избора „тржишна“ цена акције порасте изнад номиналне. То би могло бити праћено медијским изливима одушевљења како је оживела Београдска берза, како је сада вредност Телекома судећи по маркет капитализацији на пример 2,5 па чак и 3 милијарде еура, како грађани не треба да продају јер ће цена сигурно још да расте и сл. И све тако до избора након чега би могло следити координисано обарање цене акција Телекома са циљем да тако остане до даљњег како би се што више зарадило на рачун грађана.

Откуп значајног дела од 15% акција које треба да се поделе грађанима и 6,5% акција које ће добити бивши и садашњи радници би била одлична прилика за тајкуне и берзанске мешетаре да добро зараде приликом њихове препродаје заинтересованом иностраном купцу. Тиме би будући купац дошао ситуацију да у даљем развоју догађаја преузме контролни пакет од бар 51% акција.

Не треба уопште сумњати да ће представници уједињених глобалних монопола уз помоћ њихових поданика у Србији, уколико би били у прилици, покушати да у одређеном повољном тренутку примене неки од већ испробаних метода са циљем што јефтнијијег прузимања Телекома. То што се Телеком задужио не значи да би евенутални купац и преузео те дугове.

До сада смо више пута били сведоци да држава преузима дугове предузећа које приватизују странци. Нагледали смо се и модела докапитализације и постепеног преузимања отворених акционарских друштава од стране међународних финансијских инсититуција сумњивим директним погодбама са режимом што је већ виђено у случајевима Комерцијалне и Чачанске банке.

Одлазак ОТЕ-а отвара још један проблем. Наиме та компанија је контролисала финансијски сектор и како тако утицала да ниво одливања новца у страначке и приватне руке буде мањи. Када Телеком буде под потпуном страначком контролом, а то треба да се деси у време изборне кампање, претпостављамо да ће доћи до невиђено брзог и обимног одлива средстава.

Одговор на питање шта нам је чинити поводом свега овога дали смо у нашем обраћању након прве велике победе јавности и неформалног фронта који се противио продаји.

Тада смо претпоставили да ће питање продаје Телекома под налетом других озбиљних тема изаћи из фокуса јавности а поготово из фокуса контролисаних медија што се и види из релативно слабих реакција на поменуту вест и обраћање премијера. Тада смо истакли неопходност прегруписавања неформалног фронта против продаје Телекома и његово сједињење у један јединствени здружени фронт чији циљ треба да буде борба против уједињених монопола Србије, смена режима и свеобухватна промена система.

На том здруженом фронту стоје „Двери – Покрет за живот Србије“ које поред осталих позивају и све противнике продаје Телекома Србије да им се придруже у одлучујућој битци на парламентарним изборима који су пред нама. Када добијемо ту битку бићемо у прилици да кваримо договоре уједињених монопола и њихових поданика у Србији, спречимо преузимање Телекома и радимо у интересу грађана Србије.

Једино тако ће битка за Телеком бити коначно добијена!

Служба за односе са јавношћу Покрета Двери - ЗА живот Србије

САОПШТЕЊЕ

Наша политика