Београд, 11.03.2011
Кажу да је турски султан, кад упадне у новоосвојени град са својом ордијом, узвикивао:„Јагма!“ То је значило да је војсци било дозвољено да пљачка шта стигне, и то до девет увече. После тога, ако се неко затекне да отима, бивао је убијен на лицу места.
Какве то има везе са Мишковићевом продајом „Максија“ и са још много тога што ће се дешавати у Србији? Па, има. Јер, и у нас се ближи девети час. Овде, наравно, ником, па чак ни многим гледаоцима риалити шоуа, не мора да се објашњава да на власти није офуцани лепотан Борис Тадић, са бившим члановима ВИС„Идоли“.
Веровати да Тадић влада Србијом исто је што и веровати да је Џорџ Буш Млађи владао у САД (да, то је онај што се фотографисао са наопако окренутим двогледом на очима). Овде, наравно, што непосредно, што посредно, влада Империја. У почетку је то значило:„Не би било Тита да није Вол Стрита“, који је србоубици Грозу испоручио огромне количине „зелембаћа“ да би га одржао на власти, као клин забоден у Источни блок и оснивача „Покрета несврстаних“(јер, боље „несврстан“ него уз Кремљ.)
Тито је у Југославији гонио и затварао политичке противнике, убијао неподобне (види филм „Београдски фантом“ ), трпао људе у луднице због опозиционарства и – ником ништа. На сахрану му је дошао скоро цео свет, на челу са битним људима оба блока. Онда су газде с Вол Стрита одлучиле – Титославија нам више не треба, јер је „Горби“ растурио Источни блок. Али, Титославија је ипак била држава, која је била добро наоружана, са релативно високим нивоом запослености и социјалне сигурности, релативно бесплатним школством, здравством и свим оним што Вол Стрит није волео.
И мајстори, зидари Куле вавилонске, почели су да руше. А то не би могли да ураде да свуда, и на сваком месту, у бившим СФРЈ републикама, нису имали своје играчке (играче, како ко више воли.) Као, Империја није знала да се Туђман хвалио како му жена није „ни Српкиња, ни Жидовка“, и да Алија Изетбеговић жели да од Босне прави Саудијску Арабију. И као нису знали да је Слоба Милошевић био Титов банкар који је на зиду држао Рокфелерову слику, у младости раној...
И онда је почела игранка звана „рат на просторима бивше СФРЈ“, која је у СРЈугославији значила „крени-стани“ ратну тактику, живот под санкцијама, непрестано народно незадовољство које каналише лажна опозиција... А крв се лила, права и страшна, и Срби су протеривани са својих вековних огњишта... За то време, у свим земљама бише Југе, власт је сарађивала са својим тајкунима, који су социјалистичку имовину претварали у капиталистичку, чинећи разне услуге домородачким режимима. Радило се по старом, опробаном УДБИНОМ рецепту. УДБА, да...
То је она метастатичка организација, настала из туморозне комунистичке ћелије народног организма, која је уобличавала сав политички и јавни живот Титославије (ко не верује, нека чита четворотомни „Полицијски досије“ Војислава Шешеља, из кога се види да је у СФРЈ, и земљама насталим из исте, поредак могао да се зове УДБОКРАТИЈА.)
УДБА је на време уочила се титотопија распада, па је кренула да себи спрема вечну власт, које нема без економије. Причао ми је човек који је, политички, робијао у Забели - с њим је био тип осуђен за привредни криминал, зато што је прекршио правила игре. Шта то значи? УДБА је у СФРЈ имала своје привреднике који би, пошто с„благословом“ централе опљачкају фирму којој су директоровали, „бежали“ на Запад и тамо оснивали своје фирме (или твртке, зависи да ли су из Београда или Загреба, не?)
Наравно, они су добијали свој део плена, с којим су могли сјајно да живе, али остатак прихода ишао је у централу која га је на задатак послала. Ако узмеш долар више, готов си, јер правила су правила... Овај кримос из Забеле се „забројао“, па почео да узима више но што му је одређено, јер га је обузела коцкарска страст. УДБА га киднапује у Италији, пребаци у Титославију и осуде га за привредни криминал, кога се нико никад не би сетио да се човек није замерио газдама.
И за време Слобе то је тако ишло: Империја јер пуштала локалне играче да, са својим тајкунима, растурају здраво ткиво националних привредних система (као, нису знали за Кипар и, као, нису знали да Мило и дружина шверцују цигаре), а сарађивали су са свим локалним тајним службама (јесмо ли заборавили да је, због те сарадње, Јовица Станишић у Хагу добио америчке гаранције да се „лепо владао“?)
А онда су тајкуни све више јачали, и, у дослуху с Империјом, увиђали да се са старим диктаторима више не може даље и више пљачкати, па су својим добротворима окретали леђа, кретали у финансирање опозиције и помагали разне врсте „плишаних револуција“, да би постали господари живота и смрти на територији за коју је Вол Стрит узвикнуо:„Јагма!“ Паметни тајкуни су знали да ће пљачкати само до девет увече – то јест, скупиће што више домаћих ресурса и капитала у своје руке, а затим ће то предати правим газдама, везаним непосредно за Империју.
Ником од озбиљних тајкуна није падало на памет да начине Милошевићеву или Ђинђићеву грешку – да помисле да су самостални играчи. Они само пљачкају за другог, узимају за себе колико им се да и послушно се повлаче, да крцкају добијено. А, наравно, све су ово радили са знањем локалних тајних служби, које већ деценијама сарађују с Империјом.
Ако се неко не сећа, нека се сада сети: продавац „Максија“ је, на почецима слобократије, био један од омиљених људи режима, који се находио близу врха власти. А затим је пришао досократама. И сад распродаје све што је сабрао својим часним тајкунским методама. Наше распродаје, наше, господо. А наше је постало њихово да би на крају прешло у руке Империје. Све прљаво и покварено треба да обаве локални играчи, а онда долази девети час, и све прелази у руке странаца, оних који воле да све буде „чисто“.
Бићемо робље у својој земљи - и тада више неће морати да пуштају чак ни риалити шоуе, јер Империја иде даље, примењујући исте методе свуда. А челник delta forces Србије иде у заслужену мировину. Сви ти Мирослави, Миросинке, Млађани су заслужили своје мировине...
Што, наравно, не значи да се Србија неће освестити, и вратити власништво над оним што јој је отето. Јер, Империја се већ добро нахерила, и пашће. А онда ћемо се свега сетити.
Аутор: Жарко Огњановић
Докази изборне крађе: записници из Панчева и Смедеревске Паланке!
Одговор Славици Ђукић Дејановић: Двери праве протест против изборне крађе!
Спаси Србију и губи се, Тадићу Борисе...
Отворено писмо Томиславу Николићу и Војиславу Коштуници!
Апел јавних личности: у одбрану ђурђевданске изборне воље