Фудбалска репрезентација – формула за неуспех

Милан Новичић

Шта ли смо очекивали од фудбалске репрезентације?

Београд, 12.10.2011

Колико је нама Србима битна фудбалска репрезентација и њен успех? Веома. Да ли треба да Вас подсетим да је свака иоле озбиљнија промена у држави Србији кренула са трибина стадиона? Промене у СФРЈ, саме промене у Србији, пад режима Слободана Милошевића, итд. И нешто најкаректиристичније. Промена химне.

Сетите се само првог интонирања химне Боже правде после више од 70 година. Овде је реч о истинским навијачима и љубитељима фудбала. Исти овај народ чека више од 40 година на озбиљнији успех репрезентације. Бојим се када би репрезентација узела прво место било на европском или светском првенству, да би дошло до озбиљног смањења броја мушке популације у земљи, услед срчаних удара и других овде непоменутих излива радости. Али не брините, Словенци су се синоћ побринули да не буде тако драстичних последица. Како до тога и убудуће не би долазило нудим сигуран рецепт за континуирани неуспех.

Нова репрезентација

На старту да упоредим будуће редове са кошарком. КСС-е је ишло сасвим добро док на чело савеза није дошао Ђилас. Примењујем сличан рецепт. Апелујем на Снежану Самарџић Марковић да уложи сав свој утицај на ФСС и смени Караџића и на његово место доведе Тадића. Сигуран сам да ће он за селектора изабрати Мирка Цветковића, који ће формирати следећи стручни штаб: Динкић, Небојша Ћирић и Верица Калановић као економи. Посао физиотерапеута ће добити Зоран Станковић, а евентуалну испомоћ би могао понудити и Томица Милосављевић. За односе са медијима би био задужен Предраг Марковић (јер ионако човек нема завршен факултет), сви га разумеју, а за сарадњу са судијама била би задужена Снежана Маловић.

Имам незваничну информацију да ће ФИФА и УЕФА олакшати пробој Србије у неком од наведених такмичења за квалификације и да ће бити диригован жреб са изузетно јаким екипама Кипра, Фарских Острва, Лихенштајна, Малте, Андоре, а у међувремену је могуће да ће по први пут у квалификацијама бити и екипа Ватикана. Како наш председник савеза неби морао да се извињава за случајни успех у квалификацијама, препоручујем да наш тим игра у формацији 4–4-1–1 са следећим саставом.

За најистуренијег играча сигурно треба изабрати Кркобабића. Човек би због година вероватно увек био у офсајду, тако да би могућност постизања гола била равна научној фантастици. Њему као помоћ по левој и десној страни терена од велике помоћи би био Мркоњић. Он би добро дошао у обележавању терена и помоћи бочним судијама. И овако путари имају обавезе обележавања путева, а сви смо сведоци како они то добро раде. Мало – мало па неко изгуби главу на неком пружном прелазу. А замислите шта би тек било када возови не би ишли 40км/ч као сада. Нејтеже ми је пао избор везног реда (стара бољка нашег тима). Одлучио сам се за Божидара Ђелића, Вука Јеремића, који се тако лепо играју са нама (вероватно би то чинили и са лоптом), као и Душана Петровића и Оливера Дулића, који би свакако водили рачуна о стању травнате површине током утакмице. За леву и десну страну одбране би били одговрни Шутановац и Дачић. Има ли бољих за место у одбрани од министара одбране и полиције?

Обезбеђено место централним играчима одбране припада Борку Стефановићу и Горану Богдановићу. И сами смо сведоци како успешно бране интересе Срба на Косову и Метохији. Голманско место заслужено припада Расиму Љајићу. Човек је толико шупаљ да нема шансе да не прими барем један гол по утакмици, а и последњих дана га чујемо како Србија коначно треба да узме свар у своје руке, тако да сам сигуран да када он узме лопту неће бити шанси да је испусти.

Клупу за резервне играче грејали би Милан Марковић, Жарко Обрадовић и Сулејман Угљанин. Вероватно ни њима није јасно шта би требало да раде тако да када би заменили било кога на терену услед премора или не дај Боже повреде сигурно неби дошло до значајнијег напретка у нашој игри. Клупу би појачао са још три имена. Заслужено место у овој репрезентацији припада Чедомиру Јовановићу, Ненаду Чанку и Муамеру Зукорлићу. Да ли треба да објашњавам зашто?

аутор: Милан Новичић

За Двери пишу