РТС – Ваше право да не знате ништа!

Аутор: Милан Новичић

Репризирамо Tелевизијске Серије ( РТС) до бесвести.

Београд, 03.10.2011

Ко још у рачну за утрошену електричну енергију није добио ставку која се зове – Задужење за РТВ или РТВ претплату? Нема таквог у овој земљи. Руку на срце постоје и такви, али ти људи струје и немају. На жалост и то је истина. Постоје у Србији и у 21ом веку делови територије који струје немају. Елем, кад погледам у онај рачун и када видим да морам да издвојим 500 динара зарад претплате, припадне ми мука. Не би мени толика мука припала да на тој телевизији бар имам шта да погледам.

Бацим поглед на ТВ програм и помислим да ће да говоре о проблематици и изградњи коридора 10, кад оно на екрану Паја и Јаре. Камионџије.

Након тога на репертоару Позориште у кући. Понадах се да ће бити неки округли сто са „угледним“ политичарима, а изненађујуће ме дочекају Рођа и Г-дин Васа С. Тајчић.
Врућ ветар. Прогнозу времена са малог екрана вам чита Шурда.
Срећне људе замислих као репортажу о једној фамилији из земље која је чланица ЕУ, а оно сага о Голубовићима.

Порадовах се када видех Породично благо. Коначно видех први пут да добитник Лото седмице ипак постоји и да то није имагинарна личност (одувек сам веровао да ту држава нешто опасно мути са новцем) као и да ће Госпођа причати о свом искуству, осећањима као и плановима шта ће са новцем учинити. Доживео сам дубоко разочарење када су ми пред очима заиграли Гаврило и Валерија.

Из разлога јер је Тадићева Влада основала агенцију за истраживање поморских несрећа, поверовах да ће Бела лађа говорити о том једном једином изнајмљеном броду, а сачекао ме капетан Шојић.

У емисији Мој рођак са села, очекивао сам да ће се коначно направити неки мини серијал о једном сељаку и његовим мукама. На жалост тамо Малешевић. Помислих да онај Малешевић као да живи у Њујорку, а не у неком српском селу. Навата се он неких силних сојки, а у Србији неожењених младића има, не зна им се број.

Нормално је да након оволиког репертоара чујете још једном временску прогнозу у извештају званом - Мирис кише на Балкану.
Господина Мемедовића овога пута нећете гледати у Рањеном орлу.
У последње време нагло је популаризован ЛГБТ лоби. У Греху њене мајке, замислих да ћу видети признање неке мајке једне oд активисткиња те организације и њеним лезбо искуствима. Поново серија и Госпођица Неда.

Наду да ће се у посрнулој привреди нешто променити видех у Причама из Радионице. На жалост ни маестрални Зоран Радмиловић у улози Животе поред ових неспособних министара, није нашао решење.

Коначно је на ред стигао и Бољи живот. Обећавали нам то уласком у ЕУ. Нити од уласка у ЕУ има нешто, нити од тог бољег живота. Ни Гига Моравац ни Емилија нису добили обећани бољи живот.

Шта тек рећи о инвестирању у не посрнулу, него у привреду која не привређује ништа. Обрадовах се да ће овој земљи да се коначно догоди једна права инвестиција у називу Стижу долари. Али авај. И Америка је презадужена. Требао сам то одмах схватити када сам видео Горчина!

Помислих да угасим телевизор, али се предомислих. На сву срећу уживао сам у спортским надметањима наших спортиста. Од Новака, до кошаркаша, одбојаша, одбојкашица, ватерполиста, пливача итд. Нису сви били подједнако успешни, али су са поносом представљали нашу земљу.

Били су велики и када су губили. Победе су нешто друго. Сви се њима поносимо. Нарочито телевизија која народу сервира среће и игара. И све би било у најбољем реду да након само три сата догађај у којем су наши спортисти постигли успех, није репризиран. И то не само једном? Репризе гледамо до бесвести.

Нисам ја ТВ критичар. Серије су заиста врхунске, као и наши спортисти, али господо ПРЕТЕРАЛИ СТЕ. О толоко тога имате да извештавате. Толико тема имају потребу за јавном расправом, а ВИ ЋУТИТЕ. Сваки пут кад прочитам неки наслов у новинама као што је: Кућа гори (Косово), Влада Србије регресира промену пола (као да у Србији нема оболелих од рака и леукемије, као последице злочиначког НАТО бомбардовања), Држава против родитеља (увођење Закона о физичкој казни), Закон о ГМО, итд. ја се изненадим. Поново погледам у онај рачун и слоши ми се. 500 динара. За шта? За репризе?

До душе сада ми је јасна Ваша крилатица. РТС. Јавни медијски сервис европске Србије. Ваше ПРАВО ДА НЕ ЗНАТЕ НИШТА. Овој власти није у интересу да МИ ЗНАМО СВЕ!

Кад се само сетим како је народ лупао и упропашћавао шерпе. Сетим се и Ваших позива на бојкот телевизијског програма. Ви дошли и добили генијалну идеју како народ да буде у обавези плаћања претплате. Још и судским путем може одговарати у колико дотичну обавезу не испуни. За шта? За лажи?

За шарену лажу? Могуће је да сам неку серију коју Ви упорно репризирате, заборавих овде да наведем. Није ни важно. Сетићу је се већ када је поново по ко зна који пут репризирате, јер нам Ви са поносом представљате серију рекордне гледаности. Постигла је рекордну гледаност након двадесетог репризирања.

Верујем да ће критичари овог мог текста бити радосни што сам „заборавио“ Отписане. Мало сам Вас прешао Господо. Видите да нисам заборавио. ОТПИСАНИ сте Ви, тј народ ће Вас отписати на следећим изборима. Ја у овом тренуктку једино могу отписати плаћање РТВ претплате.