Шаргарепа звана кандидатура за ЕУ

Милан Новичић

Неке шаргарепе су разочарање чак и за жуту коалицију.

Београд, 31.10.2011

Поделила се наша отаџбина опет на два дела. Љубитељи и подржаваоци евроунијатства се много обрадоваше „позитивним“ сигналима и изјавама које су стизале ових дана од многобројних званичника ЕУ. Друге опет, заболе глава јер остваривање „сна“ око уласка у ту исту заједницу сада и не изгледа толико „далеко“. Неке ћу морати да разочарам, а неке ћу да обрадујем.

Мање више сви ми смо са великом пажњом пратили овај догађај. Највеће разочарење у добијању „позитивног“ мишљења је доживела владајућа структура која се свом силином, као и на све могуће и немогуће начине, „борила“ за позитивно мишљење о добијању кандидатуре. Шамар који је Г-дин Штефан Филе изјавом о добијању статуса кандидата одмах по почетку договора са Приштином, опалио по образу Владе и Председника Тадића, још увек пече. И то не само њих, већ и све нас заједно. Испробавали су наши политичарчићи пре ове изјаве да „дозову памети“ ЕУ званичнике изјавама како у Србији није забележена никада мања подршка приступању Србије ЕУ. Али ЕУ је остала глува.

У наредним данима на медијима у Србији било је толико приче о приступним фондовима ЕУ, разлике у платама, стандарду и чему све не више, између нас и ЊИХ, да сам у тренуку помислио да слушам неку бајку коју су писaла браћа Грим. Све ово је такође упаковано у још једну лепу причу и обећање властодржаца, како Србији неће бити више постављен ни један једини нови услов.

Поверовали сте? Лепо од Вас. Као један од пређашњих услова био је и усвајање Закона о реституцији. И све би било и прошло у најбољем могућем реду да се није умешала Мађарска. Мислите да претерујем? Зарад усвајања ребаланса буџета Влада је учинила уступак СВМ. Наравно да наши Мађари немају везе са овим. Даћу Вам прост пример зашто.

Позитивно мишљење представља препоруку Комисије чланицама ЕУ. Да би се добијање статуса кандидата добило, све земље чланице треба то и да потврде. Потенцијалном кандидату подршку може да ускрати свака земља чланица зарад било ког билатералног питања. Да ли сте се сада сетили Мађарске? Oд кога још то можемо очекивати и какав би уступак требало још учинити?

„Решавања“ проблема

Морам похвалити Владу да што се ових питања тиче и „решавања“ проблема ради брзином светлости. Да се дели Ноблеова награда у попуштању сигуран сам да би сви други кандидати били далеко иза. Једино из чега не видим излаз је Косово. Попустила би Влада и овде, али боји се „речи“ народа. Они и даље тврде да увек постоји нека алтернатива. Како би Вам господо из владајућих структура олакшао морам Вам поставити питање. Да ли су та иста Европа и њихови званичници глуви за Ваше речи и упозорења (ако их уопште и шаљете)? Да ли сте Ви глуви за њихове изјаве? Да ли је и Вама и њима потребан слушни апарат? Пре верујем да је ово потребно Вама. У наставку ћу Вам поновити и цитарти неке изјаве тих истих званичника и образложити зашто је то потребније Вама.

Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију: „Блокада Косова од Србије, када говоримо о слободној трговини, може постати проблем. Једноставно, Србија не може блокирати Косово на његовом европском путу. Упорно понављамо да су добросуседски односи значајни за стабилност целог региона“.

Америчка амбасадорка у Србији Мери Ворлик изјавила је у Београду да је „прошло време за поделе“ и поновила да је независност Косова за Вашингтон готова ствар.

Ангела Меркел: Распуштање „паралелних институција на северу Косова“ је услов испуњења европских жеља.

Министар спољних послова Француске Алан Жипе: „У очима Француске, територијални интегритет Косова је неупитан“.

Да ли Ви ово чујете или у овим речима „видите алтернативу?

Али да се вратим на кандидатуру. Поштовани читаоци, чак и добијањем статуса кандидата за чланство у ЕУ, „посао“ није завршен. Није тачно да је ово Србији главни и једини услов. Под предпоставком и да „добијемо“ (не знам једино да ли више добијамо или много више губимо) статус кандидата, пред Србијом стоје и преговори као захтеван корак на „путу“ у ЕУ. Нашим комшијама Хрватима су преговори трајали 6 година. Да би преговори и отпочели Србија би требала да усвоји одређена мерила (шта год то да значи, јер и до сада нас нико о томе није обавештавао).

На том путу стоји још много препрека. Сигуран сам да би и наша држава као и свака друга нормална држава морала да уради још много тога на пољима реформе правосуђа, корупције и организованог криминала! Нисам сигуран да су ови политичари то у стању и да ураде. Примера је безброј.

Време је да на власт дођу други, нови људи, који ће знати да уреде државу по вољи народа!