понедељак, 21.05.2012

Двери  »  За Двери пишу  »  Аутори - сарадници  »  Милан Новичић  »  Незапосленост у Србији

Сурова реалност: (Не)запосленост у Србији

---

Милан Новичић

Тадићева и Цветковићева обећања делују као ружно спрдање са незапосленима у Србији.

Београд, 14.11.2011

Сви знамо обећања председника Тадића и Цветковића о 200.000 нових радних места, као и о податку да је само у овој години у Србији без посла остало управо толико људи. Минус од 400.000 је далеко већи јер нисам узео у обзир и податке од 2008 год. до 2011. Незванични подаци говоре о цифри од око још 100.000 људи. Заиста поражавајући и забрињавајући податак.

Забрињавајуће је нешто много више, а нико се озбиљан није позабавио са тим податком и проблематиком. Број запослених у Србији се процењује на око 1,77 мил. Податак до којег сам дошао и који ме је запрепастио је тај, да број запослених у идустријској производњи износи само око 300.000. Даље ћу баратaти са математиком, анализом и биће Вам свима јасно о чему овде причам.

Математички гледано: катастрофа

Најпростијим речником имамо запослене у производњи, привреди и услужним делатностима. Број запослених у привреди би овде могао бити интересантан. Знам да се економски стручњаци неће сложити, али напомињем да без обзира што и њих рачунају у бруто производњу земље, ипак бих ову категорију сврстао у услуге. Најпростије ћу то образложити објашњењем шта они производе.

Црпе природна богатсва ове земље (руде, угаљ, вода, итд), а по мојој слободној процени то је око 80% ове привредне гране. Ово се углавном користи за производњу енергије (струја, грејање, итд), коју опет плаћају грађани ове земље. Верујем да Вам је сада јасно зашто сам то учинио!

Просечна зарада људи запослених у индустријској производњи износи око 20.000 дин. Та производња се односи на запослене у текстилној, металној, машинској и другим производним делатностима. Не желим да улазим у економске факторе и разлоге овако ниске зараде запослених у овом сектору. Иначе укупна просечна зарада на нивоу Републике Србије је око 37.000 дин.
Коначно стигох до математике. Дакле, број запослених је у односу 1:6. Да би ова држава колико толико нормално функционисала, потребно је дакле да један запослени у производњи заради још шест далеко већих плата од његове.

А шта ће те рећи сад на ово? Верујем да сте у ову категорију којима треба зарадити приход заборавили на пензионере! Број запослених и број пензионера се скоро изједначио. Дакле реч је о још 1,6 мил. нових људи који зависе од запослених. Долазим на однос 1:12. Просечна пензија износи око 23.500 дин.

Математички то изгледа овако:
6 х 37,000 = 222.000
6 х 23.500 = 141.000

Коначна рачуница је следећа:
20.000 + 222.000 + 141.000 = 381.000

Дакле, један запослени у производњи зарађује око 381.000 дин. без пореза и доприноса. Да ли је то могуће? Не да није, него то већ спада у домен научне фантастике. Већ Вам је припала мука? Верујте и мени је.

Одакле нам онда новац?

Ево Вам веома једноставног одговора. Зашто се држава задужује? Ко ће тај дуг вратити? Зар да такво наслеђе оставимо нашој деци?

На овом месту сетих се рекламе за цигарете Pall Mall и њихове крилатице: МИСЛИТЕ О ТОМЕ!