Столипин: Путинов претходник из царске Русије

Иван Б. Костић

Ко је био најбољи руски политичар у претходних 150 година?

Београд, 06.09.2011

Многе је изненадила вест која је пре две године објављена у свим нашим медијима, да је најпопуларнији Рус, у анкети која је у Русији обављена преко интернета, Свети Александар Невски који је добио 524.000 гласова. Велики кнез који је успео да Русију одбрани од напада Швеђана, потпомогнуте римским папом Инокентијем четвртим, и тако сачува своју веру, народ и државу. Чувене су његове речи да „није у сили Бог него у истини“

Ипак највеће изненађење је човек који је добио само хиљаду гласова мање од светог Александра Невског. То је Петар Аркадијевич Столипин, државник, премијер царске Русије, који је мученички страдао у Кијеву септембар 1911. године. Од куда то, да се у Русији народ после готово 100 година, сетио ове важне и значајне личности из своје историје? Шта то треба да значи нама данас када чујемо кога народ руски највише поштује и воли? Ко је био овај човек?

Узимајући слободу да напишем коју реч, о овом великом националном раднику и родољубу, чиним то првенствено зато што данас у нашем српском народу не постоји ни једна књига о Столипину преведена српски језик. Тако да се надам и верујем да ће ова вест која нам стиже из Русије, подстакнути наше историчаре и преводиоце да објаве књигу о њему, баш у ово данашње време када руско-српски односи полако добијају своју праву вредност и значај.

Рођење и образовање

Петар Аркадијевич Столипин, рођен је 1862. године у племићкој породици, чији се преци помињу још у 16. веку у архивама древног града Мурома. У 18. и 19. веку чланови породице Столипин су просутну у свим сферама руског друштва као официри, политичари, књижевници... Због војних заслига у великом отаџбинском рату 1812. против наполеона, деда Петра Аркадијевича генерал Димитрије Алексејевич од Цара Александра Првог, добија огромне поседе. Отац Петров, генерал Аркадије Димитријевич, је такође био признат официр, који је једно време био и губернатор Источне Румелије (1855), а такође и Атаман Уралске козачке војске.

Ето у каквом је окружењу одрастао Петар Аркадијевич Столипин. И он сам је говорио да је у својој породици још као мали био надахнут љубави према својој Вери и свој отаџбини, што је кроз свој живот и стално сведочио.

Студирао је на физичко-математичком факултету Универзитета у Петровграду, где су у то време професори били све сами бисери светске науке. Поменућемо само чувеног физичар Димитри Иванович Мендељејев, творац периодног система хемијских елемената, који је за Столипина после једне краће полемике на факултету рекао да је изузетно енергичан и провдољубив младић.

Прави човек на тешком месту

После завршеног факултета 1885, и послова у Влади и Ковенској Губернији, 1902. постаје најмлађи губернатор у руској историји, Гродњенски губернатор. Као Саратовски Губернатор, у великим нередима, један је од ретких управитеља гувернија, који је успео да сачува мир у својој области. На свим дужностима где је био као Гувернатор одликовао се бригом за локално становништво, што се показивало кроз пократање иницијативе и давање подршке у подизању Цркава, болница домова за стара лица, домова за децу без родитеља...

1905. године у смутном времену када је Русија имала страшне последице руско-јапанског рата, постаје министар унутрашњих послова где се одликовао својм одлучношћу у сузбијању револуционарних нереда који су захватили Русију са циљем да укуну Царевину и свргну са престола Руског Цара Николаја Другог.
21.јула 1906године у знак захвалноси и приказану способност у протеклом периоду постаје премијер Владе царске Русије, указом Цара.

Доласком на чело руске владе, Столипин је дефинисао основне правце своје политике. Главни задатак му је био очување, стабилизовање и јачање Велике Русије, и спровођење низа реформи које би поправиле положај и живот обичног руског човека. На националном плану Столипин је имао циљ који је стално истицао кроз поруку да је Русији тренутно најпотребнији мир из којег би се могло кренути у корените реформе. Из тог периода је и чувена његова порука, коју је дао у интервјуу локалним новинама, а која је осликавала његову целокупну визију и палан препорода: Дајте држави 20 година мира, унутрашњег и спољњег, и нећете препознати садашњу Русију.

У то време Русија је имала велике проблеме са финским и Пољским сепаратистима, областима које су тада биле на границама руског царства, који су константно блокирали рад руске владе, кроз све могуће врсте бојкота, тако да је Столипин константно покушавао да очува јединство и целовитост Русије. У то време Столипин је имао чврсту подршку Цара, тако да се су се они зајеничким снагама борили за чисто „руско државно устројство, које одговара народном духу и историјском предању“.

На основу те подршке Столипин је тражио да Финска и Пољска као области које су пружале подршку и уточиште свим бунтовницима и револуционарима, морају да прихвате опште империјалне законе, јер су финским и пољским школама од малих ногу„негује злоба и непријатељство према Русији“. Огроман је труд Столипин уложио за стварање стабилне Русије, тако да је и чувени писац Александар Солжењицин рекао да је“ Столипин дао свој правац, светлост и име предратној Русији“. Има ли већег доказа кад овакве речи стигну од оваквог ауторитета, као што је Солжењицин, који је важио за изузетног познавала историјских односа у то време у Русији.

Због своје привржености обичном човеку, сређености породичног живота (имао је петоро деце) изузетног дара говорништва са речима које су добијале крила, огромне храбрости, Столипин је добио огромну подршку у народу. Поред тога стално је истицао да баш провинција и село треба да буде носилац и чувар националних вредности. Своју бригу за целу руску земљу је доказао кроз његову чувену аграрну реформу, која је поред национално државне политике, била главна одлика његове краткотрајне али плодотворне владе.

Његов главни задатак

Столипин је као свој главни задатак истицао промене својинских односа на селу. Хтео је да створи јаког и богатог сељака-домаћина који ће бити у будућности главни ослонац Царевине, као припадник срењег слоја, о чему је код нас о томе и причао Свети Владика Николај о тексту Средњи Систем.

Указом од 9. новембра 1906 године, који је касније допуњен иразрађен, омогућено је сељацима да излазе из сеоских општина, које су окарактерисане као главни узрок заостајања пољопривреде, и да све поседе које је до тад користио може да пренесе у своје власништво. На тај начин би сељак на лично свом имању радио са више воље и енергије, и тако постајао задовољан и имућан домаћин који ће у свако доба моћи да помогне својој држави. Поред поделе земље саставни део аграрне реформе је било и пресељавање становништва у ненасељене делове Царства где би добијали поседе на којима би могли слободно да живе и раде, тако да се у пероду од 1906–1916 гоне источно од Урала највише у Сибир и Казахстан преселило преко 3 милиона људи. Зато данас захваљујући Столипиновој реформи и имамо многе градове у којима живе потомци Руса који су се тада доселили у те крајеве.

На многе невоље и подметања Столипин је наилазио од стране високог племства које се није мирило са чињеницом да ће земља прећи у руке обичног народа, али резултати и чињенице најбоље говоре о правој визији коју је имао премијер Столипин. Не наводећи до детаља све позитвне ствари које су се десиле захваљјући аграрној реформи почев од повећаља производње и извоза основних пољоприпривредних производа, до стварања огромног броја салаша, пренећемо речи из једне књиге у којој се каже“ да је то било времекада су се прекоморски предузимачи, између осталих и знаменити Хенри Форд, учили трговини од руских произвођача и продаваца, када је Русија диктирала светске цене многих врста сировина, индустријских и пољопривредних производа, када је златна рубља, захваљујући напорома његовог величанства Императора Николаја Другог, била најцењенија валута у свету...“

Поред аграрне реформе Столипин је кренуо да реформише и друге области каошто су реформе у локалној самоуправи, судству, школству, здравству, индустрији које због његове изненадне смрти нису успеле да се остваре до свога краја.

Многе ствари у то време нису ишле на руку Столипину и поред подршке коју је он имао од Цара Николаја Дргог, што се и показалао кроз подршку коју је добио 14.марта 1911. године када је Цар донео указ о увођењу земстава у шест западних губернија и прихватио све Столипинове захтеве. Велики део племства и интелигенције је био затрован у то време атеистичким и антидржавним идејама тако да оно нису могли да трпе успехе премијера који своју оданост према Цару и држави није крио.

Он је био искрени монархиста и родољуб, што се и види и из његовог писма при крају живота које је писао Цару: „Мој живот, Господару припада Вама, све моје мисли и стремљења то је благостање Русије; моја молитва Свевишњем је да ми поклони највећу срећу: да помогнем Вашем Величанству да изведе нашу несрећну Русију на пут законитости, спокојства и поретка“.

Од марта до септембра 1911. Столипин се повлачи на своје имање и миру припрема низ планова које је требало спровести у дело на јесен у Думи. Он није ни слутио да се иза његових леђа док није био у престоници припрема план за његову ликвидацију коју су припремале високе структуре друштва.

Припрема и атентат

Крајем августа су се у Кијеву одржавале велике државне свечаности на којима је био присустан и сам Цар Николај Дрги. Столипин се вратио са одмора и упутио у Кијев где га је дочекало велико изнанађење када је видео да он као премијер није био предвиђен да буде у поворци са Царем. Чак није добио ни државну кочију него је морао да за себе унајми једну приватну. Сам је и приметио да је био сувишан у том тренутку у Кијеву, и да се његова безбедност самим тим и угрозила.

1.септембра јеу кијевском позоришту, приказивана опера на којој је поред премијера био присутан и сам Цар. На паузи после другог чина, атентатор не-руског порекла Димитрије Богров, сарадник тајне полиције, је дошао у близину Столипина и из саме близине пуцао два пута у премијера. Колика је оданост Столипина Цару била види се и изтога да се премијер иако рањен окренуо у правцу Царске ложе и крстећи благосиљао Цара.

Након 5 дана, 5. септембра, Петар Аркадијевич Столипин се упокојио у Кијевској болници. По сопственој жељи, коју је крајем свог живота нон-стоп понављао, јер је знао да ће мученички пострадати, требао је да се сахрани у месту где и заврши овоземаљски живот. Ово је сведочанство о коме говори и његова ћерка у својој књизи. На дан смрти у Кијевској болници посетио га је Цар Николај други, клекнуо поред његовог мртвог тела дуго се молио и изговорио: „Извини“.

Ево шта је изјавила Царева мајка, Марија Фјодоровна пар месеци пре Столипинове смрти: „Сироти мој син, како има мало среће са људима. Нашао се човек кога овде нико није знао, али који се показаокао уман и енергичан, који је успео да уведе поредак после оног ужаса који смо преживелипре свега шест година, а ето тог човека гурају у провалију и ко то чини? Они који говоре да воле Господара и Русију, а у ствари упропашћују и њега и отаџбину... То је просто ужасно.

Православно предање каже да ће свако ко се саљхрани у чувеној Кијево-Печерској Лаври, уделу Мајке Божије на земљи, бити удостојен Царства Небеског. Дана 9. септембра уз највише државне почасти у Кијево Печерском манастиру, сахрањен је Петар Аркадијевич Столипин, по речима савременика, најбољи руски државник у последњих 150 година.

Неколико година после, мученички је страдао и Цар Николај Други, од истих оних руку, од којих је страдао и његов слуга, премијер Столипин!

Претече и наследници

Изгледа да је Столипин био претеча мученику Цару Николају, као што је и министар унутрашњих послова Краљевине Југославије, Милорад Драшковић који је такође мученички страдао од не-српске руке 1921. године, био претеча Краљу мученику Александру Карађорђевићу. Да ли је полагање живота за своје ближње заиста једини доказ који потврђује истинску службу својој домовинии своме народу? Да ли су сличности са којима се борио премијер Столипин, пре 100 година и данас актуелне међу нашим братским народима? Почевши од губљења националних идентитета, срозавања села, нерешеног питања државне земље, отете од народа у тако званим послератним реформама, проблеми са крајњим деловима српски земаља у којиму су опет Срби угрожени(Српска Војводина, Косово, Црна Хора, Република Српска)... Зашто се избеглицама из Босне, Хрватске иКосова није дала земља која је државно власништво, да могу да раде и живе од ње, као што је урадио Столипин, а не да одлазе у бели свет и увек тамо буду грађани другог реда?
Много питања има, на које ево већ 60 година немамо одговоре.
Какав нам је данас државник и патриота потребан?
Сигурно такав као што је био Петар Аркадијевич Столипин.
А где га наћи данас?
У Младој Србији!

У великим народима, генију се гњездо вије

Иван Б. Костић
повереник Двери за Северну Србију

За Двери пишу