Писмо саборцима - годину дана великог отаџбинског рата

Милош Павловић, повереништво Двери Ниш

Не дозволите да ово буде једина генерација на коју нико неће желети да личи.

Ниш, 10.02.2012

Браћо и сестре саборци, политичка борба која је отпочела уласком Двери у политику има све карактеристике Отаџбинског рата. То што ми данас не носимо пушке или униформе, нити боравимо по горама као наши славни преци, не значи да је наша борба мање важна; да изискује мање одлучности, храбрости или пожртвовања. Ви знате и сами за страшан геноцид који је почињен над нашим народом у протеклој деценији. У последњих 8 година 400 000 Срба је убијено, а да ниједна ратна пушка није одјекнула, а да ниједна бомба није пала. То само потврђује да бомбардовање Србије које је отпочело 24. марта 1999. године није завршено 9.јуна исте године када смо ми престали да се бранимо, већ да је само променило облике и форме, и да још увек траје. Зато је био дванаести час да се Отаџбински рат обнови, што је милошћу Божијом, учињено 10. фебруара – уласком Двери у политику. Зато је овај датум историјски за српски народ.

Од тада је протекло годину дана силовите борбе и верујем да можемо бити поносни на сваки минули дан. Свако од нас може бити задовољан када се окрене иза себе и погледа узбрдицу уз коју су се Двери попеле. Заиста смо пуно тога урадили, много тога смо постигли, и упркос свим ратним тешкоћама поставили јаке темеље будућем раду, који мора бити још жешћи и напорнији.

За првих годину дана Отаџбинског рата од једне мале патриотске, а невладине организације, постали смо озбиљан политички покрет, који је својим притиском пресудно утицао да се откаже содомска геј – парада, који је народном петицијом затражио оставку и смену Бориса Тадића, постали смо покрет који је разоткрио Уједињене монополе Србије и почео да им извлачи тло под ногама. Поред тога основали смо више од 100 повереништава у свим деловима Србије, одржали стотине и стотине трибина у већини српских градова као и у дијаспори. А сада се ево, Богу хвала, припремамо да годину дана политичке борбе и националног рада крунишемо великим сабором у београдском Дому Синдиката. И што је најважније, Двери се после годину дана политичке приче и свих успеха нису поквариле, остале су исте, непоткупљиве, Богу и роду верне и одане. То најбоље знамо бар МИ, чланови Двери и саборци. Уз то додајмо да наша одлучност да истрајемо у борби није нимало спласнула већ стално расте после низа оваквих победа.

Браћо и сестре саборци честитам вам годину дана храброг ратовања, годину дана часне и бескомпромисне борбе за Живот наше умируће отаџбине Србије. У овој ратној години ви сте доказали да у нашим посусталим и клонулим сународницима још тече крви обилићке. Ви сте оживели речи песника:

„Ја осећам данас да у мени тече
Крв предака мојих, јуначких и грубих,
И разумем добро, у то мутно вече,
Зашто бојне игре у детињству љубих“.

Ви сте доказали да има довољно оних који се нису предали, који верују да за Србију има наде, да њено време тек долази. Доказали сте да у Србији има смисла живети, да Србију има смисла волети.И зато само напред, корачајте у славу. Јер заиста, нема ниједног оправдања да се не буде на овој страни света, да се не буде на страни народа и живота наспрам Уједињених монопола и смрти. Не дозволите да ово буде једина генерација на коју нико неће желети да личи.

Отаџбински рат се Ђурђевдана неће завршити, напротив, тада ће ући у своју другу фазу, још тежу по снази и још важнију по резултатима. Отаџбинском рату се из ове перспективе не може наслутити крај, а можда га никада нећемо смети прекидати. Зато храбрите своју вољу, челичите своје душе, јер бројни нам бојеви предстоје. Живот Србије зависи од наше снаге и мудрости.

Упорном борбом коју сте водили (лепљењем плаката, сакупљањем потписа, трпљењем напада и увреда, организовањем трибина и још којечиме) ви сте од Господа даровани великом милошћу, да бар на тренутак заличите на своје славне претке. Будите Му на томе стално захвални.

Браћо и сестре саборци честитам вам годину дана Великог Отаџбинског рата, са поруком: иштите бољу и лепшу Србију, и даће вам се; тражите сунца и слободе, и наћи ћете; куцајте на врата победе, и отвориће вам се.