Повратак на село: решење за незапосленост

Марко Д. Ђорђевић и Груица Старовлах

Да ли повратак на село може да смањи незапосленост

Београд, 15.01.2012

Да ли ико од нас сматра да су глад и сиромаштво у једној, нашој, земљи пожељни и зашто? Па и поред 700.000 гладних, Србија има вишка од 300.000 тона пшенице и 1.5-чак до 2 .000.000 тона кукуруза које извози на страна тржишта !?

Повратак на село

Последњих годину дана, село Врмџа код Сокобање привукло је 10 парова из земље и иностранства, који су одлучили да се испод јужних обронака Ртња трајно населе.

Нетакнута природа у околини Сокобање привукла је Де Марки Луча, да после 62 године живота у Венецији, напусти Италију и постане житељ Врмџе. Купио је напуштено имање, шуму, засадио башту и са супругом стекао у селу много пријатеља.

За кратко време петнаестак кућа добило је нове власнике. Обновљене су дотрајале чатмаре, засејане њиве, па је Врмџа, која је од Сокобање удаљена десетак киломатара оживела. У њој данас живи 700 особа.

У локалној цркви Свете Тројице недавно је, после много година било и крштење бебе, чији су се родитељи из Америке доселили у Врмџу.

Брачни пар Првуловић, Сандра, родом из Суботице и Срђан, рођени Београђанин, пре годину дана су живот у главном граду заменили животом на селу. На новом имању су од амбара и старинске куће, у којој није било воде и канализације, направили атрактивне апартмане за туристе који воле сеоски туризам.

Уредили су двориште испод самог Латинског града и мештанима показали да уз мало труда може да се добро привређује.

Власнике регистрованих домаћинстава упознали су са предностима органске производње хране и са појединцима кренули у нови посао.

Туристима је Врмџа још увек непозната дестинација. Осим обронака Ртња, на чијим падинама расте ртањски чај, локални водичи нуде и посету излетиштима на Латинском граду, одлазак на природно Врмџанско језеро, као и посету извору Врмџанско реке, једном од бројних изворишта, по којима је и село названо "Врм" - место са много извора, река и притока.

Локално становништво и данас каже да из облака "врне" киша и да треба "наврнути" воду.

Уз приватни смештај, станодавци туристима нуде домаћу храну, кравље, овчје и козје млеко, качкаваљ са гранчицама ртањског чаја, ртањско јагње и јаре у црепуљи.

За љубитеље екстремних спортова уређене су стазе, а за параглајдеристе бројни терени.
Берачи лековитог биља су најчешћи гости Врмџе, једног од ретких села у Србији које, захваљујући придошлим паровима бележи пораст становништва.

Србија има обрадивог пољопривредног земљишта 00:46 hа по становнику. По УН и стандардима светске банке, потребно земљиште за исхрану једног човека / години је 0,5 hа

Србија је такође богата водом за наводњавање као и пијаћом водом.

Србија такође по попису из 2002. има и доста радно способног становништва 2.961.000 људи од којих незапослених, у јануару 2011. било око 730. 000.

Како је могуће да у Србији постоји гладних 700.000 људи (деце, жена и мушкараца) и зашто?

То је прво питање које треба себи сви да поставимо без обзира на лична опредељења и наклоности.
Да ли ико од нас сматра да су глад и сиромаштво у једној, нашој, земљи пожељни и зашто???

Па и поред 700.000 гладних, Србија има вишка од 300.000 тона пшенице и вишак од 1.5 - чак до 2 .000.000 тона кукуруза које извози на страна тржишта !?

Колико незапослених у Србији може да нађе ухлебљење у пољoпривреди и ако може колико а ако не може зашто не?

Да ли је финансијска неисплативост разлог и ако јесте (а јесте) како је до тога дошло, тј. како то променити?