Величина новчане масе у Србији

Аутор: Милорад Илић

Због функције које новац има, као средство промета и средство плаћања, величина новчане масе мора да се прилагођава волумену производа и услуга на тржишту.

Београд, 07.04.2011

Србија има недопустиво малу новчану масу у промету, тј. три до четири пута мању од потребног нвиоа. У економској науци је општеприхваћено да ниво монетизације представља меру задовољења економије неке земље са новцем. Ниво монетизације представља релативни однос новчане масе М2 (готов новац у оптицају, новац на текућим рачунима и краткорочно орочени депозити) и бруто домаћег производа - БДП. У нашој земљи тај параматар износи 17%, а у свим осталим високоразвијеним и другим европским земљама износи много више:

Монетарни показатељи и стопа инфлације у 2007. години

Држава	М1/БДП	М2/БДП	М3/БДП	стопа инфлације
Швајцарска	0,52	0,88	1,19	0,80%
Еврозона	0,43	0,83	0,97	2,10%
САД	0,10	0,53	0,75	2,80%
Бугарска	0,29	0,68	0,68	7,60%
Чешка	0,43	0,65	0,67	3,00%
Мађарска	0,23	0,54	0,58	7,90%
Словенија	0,25	0,51	0,51	3,80%
Словачка	0,29	0,50	0,53	1,90%
Пољска	0,28	0,47	0,48	2,60%
Румунија	0,23	0,43	0,43	4,90%
Хрватска	0,21	0,41	0,78	3,30%
Србија	0,11	0,17	0,37	10,10%

Извор: SNB, ECB, FRB, BNB, CNB, MNB, BS, NBS (SVK), NBP, NBR, HNB, Eurostat,SFSO, НБС и РЗС

Легенда: - новчана маса М1 (готов новац и депозитни новац - новац на текућим
                   рачунима),
                 - новчана маса М3 (М2 + преостала новчана средства).

Намеће се питање: Како то да је инфлација у свим земљама на тако ниском или само нижем нивоу него у Србији, када све оне имају неупоредиво више новца у промету? Односно, како то да је инфлација код нас редовно виша од 10%, а новца нема "ни за лек"? Поред тога, тек да не занемаримо логику, требало би да размотримо и ниво монетизације, тј. однос између величине новчане масе М2 и величине БДП-а. Ова релација јесте научно тачна, али под условом да је стање спољнотрговинског биланса (однос увоза и извоза роба и услуга) уједначено или да је суфицит или дефицит истог биланса мали у односу на БДП разматране земље.

Осим Бугарске и Хрватске, све наведене земље имају уравнотежену спољнотрговинску размену. Ми, као и наше комшије, имамо велики дефицит спољнотрговинског биланса (више увозимо него што извозимао) - 24% БДП-а, што значи да је величина робних фондова на тржишту много већа од БДП-а и да је још израженији недостатак новчане масе. Уколико желимо нормалне робно-новчане токове на домаћем тржишту, а не ово колабирање које траје већ 20 година, М2 не би смео да нам буде мањи од 60% БДП-а. Да резимирамо:

1)    Светско (европско) искуство показало је да је формула за потребан ниво монетизације у земљама које имају сличан ниво развоја са Србијом:

М2 : БДП = 0,50

2) Та формула важи за земље код којих је уравнотежен спољнотрговински биланс, тј. које имају мале дефиците или суфиците спољнотрговинског биланса. Из тога следи да фонд роба и услуга на тржишту (ФРУТ) треба да буде мање-више једнак величини БДП-а:

увоз = извоз => ФРУТ = БДП => М2 : ФРУТ = 0,50

Логично, јер је основни разлог настанка новца његова функција средства промета. Много је лакше куповати жито за новац него носити овцу са собом да бисте је заменили за то жито. Ако продавац жита више воли свињетину - ништа од посла!

3) У Србији постоји дефицит спољнотрговинског биланса, односно увоз је већи од извоза за 24% БДП-а. Због тога долази до поремећаја односа ФРУТ-а и БДП-а, тј. ФРУТ је већи за износ спољнотрговинског дефицита:

увоз > извоз => ФРУТ > БДП =>
=> М2 : ФРУТ = 0,50 => М2 : БДП = 0,62

4) Ако знамо да је у разматраној години БДП Србије био 29,12 милијарди евра, до потребне величине М2 можемо доћи на следећи начин:

М2 : БДП = 0,62 =>
=> М2 = 0,62 х 29,12 млрд. евра = 18,05 млрд. евра

С обзиром на то да је М2 те године био нешто испод пет милијарди евра, недостајућа количина новчане масе М2 је 13 милијарди евра у динарској противвредности. Ваља напоменути да се добијени износ односи на разматране величине БДП-а, спољнотрговинског биланса и М2. У случају примене свих решења која сам обрадио у "Практикуму за владу која жели добро својим грађанима", потребна величина М2 перспективно ће да расте због високог раста БДП-а и решавања проблема реалности девизног курса. У мањој мери тај раст ће успоравати уравнотежење спољнотрговинског биланса.

На Економском факултету, професори студентима често говоре да је привреда један организам - нешто као живо биће. Уколико прихватимо ову, исправну, констатацију и то живо биће приближимо обичном човеку: онда улогу срца игра народна банка, крвоток представља финансијски систем, а крв је у улози новца јер преноси информације, храни организам... Сви знају да човеку за нормално функционисање треба око пет литара крви. Нажалост, човек звани "српска привреда" већ 20 година функционише са 1,5 литара крви.

Покушајте да се са оваквом крвном сликом пожалите лекару на неки здравствени проблем. Рећи ће вам да прво морате да добијете трансфузију од 3,5 литара крви, па да онда лечите бубреге, разне упале, фрактуре, оперишете кук... Родоначелник монетаризма Милтон Фридман рекао је да новчана маса треба да расте само толико колико је порастао БДП. То јесте тачно, али за државе које нису претрпеле хиперинфлацију као Србија, тј. за државе којима хиперинфлација није десетковала величину новчане масе.

Једноставно, грађани Србије би сада требало да наплате све оне тешкоће које су им проузроковале хиперинфлација и перманентна инфлација последњих 20 година. Налазимо се у позицији која омогућава да финансирамо решење свих структуралних проблема на бази домаћих извора финансирања (примарне емисије). Тачније, у прилици смо да нам креирање недостајућег обртног капитала, "поједеног" у време хипер и обичне инфлације, буде дугорочни бескаматни извор финансирања.

Неко ће рећи да нисам баш "чист" ако мислим да НБС може, без проблема, да емитује наведену количину новца. Не знам зашто не би могла. Од чега уопште зависи колико новца може да буде у промету? Раније је важио тзв. златни стандард - емитујеш онолико новца колико злата имаш. Сада се "прешло" на девизе.

Па зашто онда наш М2 не буде бар двоструко већи кад већ имамо толике девизне резерве? Мада је и то погрешно. Хајде да замислимо да имамо 200 милијарди евра девизних резерви на оволики БДП и спољнотрговински дефицит. Да ли бисмо изазвали инфлацију када бисмо емитовали онолико динара колико има покрића у девизним резервама? Наравно да бисмо изазвали.

На сваки комад робе имали бисмо 10 пута више новца. Још би боља прича била да су нам девизне резерве једнаке нули. Да ли би то значило да бисмо морали да повучемо целокупну новчану масу из промета јер, забога, она нема покриће? Бесмислица. Због функције које новац има, као средство промета и средство плаћања, величина новчане масе мора да се прилагођава волумену производа и услуга на тржишту. Није прво настао новац да би се робни фондови прилагођавали његовој величини.

Новац су измислили Феничани, али тек десетине хиљада година након времена када су полудивљи људи почели нешто да лове, узгајају, производе... Сходно томе, све мора да се прилагођава разнородним потребама, прво производња, а за њом и новац. Дакле, гаранција за емитовани новац је сам БДП и ништа друго. Све остало је чиста заблуда. Логично, као што је и наше писмо. Српско писмо је најсавршеније на свету зато што је глас настао пре слова, па је природно да се слово прилагођава гласу, а не обрнуто.

С обзиром на утврђени недостатак новца, тј. низак ниво монетизације, НБС би требало да повећа новчану масу кроз емитовање динара из примарне емисије. Како не би дошло до инфлације, креирање новца из примарне емисије морало би да се спроводи поступно и у директној вези са растом друштвеног производа, с тим што би раст новчане масе био доста бржи од раста БДП-а.

Поред тога, да би се неутралисали ефекти инфлације трошкова и шпекулативне активности пословних банака (у мањој мери и привреде и грађана) потребно је установити неке нове механизме у кредитно-монетраној политици. На нашу срећу, вероватно би било потребно бар 10 година за довођење монетарних агрегата у потпуни склад са БДП-ом, спољнотрговинским билансом и реалним курсом националне валуте. Зашто на срећу? Зато што то значи да ћемо у наведеном периоду стално имати растуће бескаматне изворе финансирања привреде.

(Излагање Милорада Илића на Округлом столу о економији у организацији Двери - Покрета за живот Србије)

За Двери пишу