Београд, 23.02.2012
Гласање за „Двери“ није обично гласање. Оно ће, ако буде довољно трезвених и истинољубивих, бити права прекретница у одбрани наших породица, изложених лудилу глобализма. Јер, ако жутокраки опет направе неку од својих коалиција, породица ће бити прва на удару.
Отимају Косво – отимаће вам и децу, писао је потписник ових редова у темат броју часописа Двери српске који се, пре неку годину, појавиле под насловом „Породица – одбрана и последњи дани“. О томе је, наравно, писао и на сајту „Двери“, и где год је било медијског простора, везаног медијском бодљикавом жицом Шапера, Ђиласа & дружине.
Оно о чему је за сајт „Двери” дотични одавно писао коначно је почело у Србији - слање родитеља на суд због физичког кажњавања (не злостављања, наравно) детета. Ко не верује, нека се увери.
Зрењанинка Б. Г. је прва у Србији која ће бити на оптуженичкој клупи јер је 2011. у Градској управи у Зрењанину два пута ошамарила свог десетогодишњег сина. Основни јавни тужилац ју је тужио због „насиља у породици“ јер је „дрским и безобзирним понашањем угрозила телесни интегритет и душевно спокојство малодобног детета“.
Весна Станојевић, координатор Саветовалишта за жртве насиља у породици, изјавила је за „Прес“ ( 21. фебруар 2012. ): „Ја сам против насиља над децом у сваком смислу, али овај случај ми личи на немештаљку. Овде је јако важно знати ко су сведоци догађаја и ко је поднео пријаву“.
Психотерапеут Зоран Миливојевић је јасан:„за разлику од насиља и физичког малтретирања, педагошки је ударац онај који је заслужен, који боли а не повређује“. Али, шта вреде гласови разума? Србијом влада диктатура безумља!
Једном је Срђа Трифковић рекао да је основни принцип наше дипломатије у односу према нама непријатељским земљама, уочи неког њиховог непријатељског, антисрпског чина: „Ма, неће ваљда!“ А они увек хоће, само ако могу.
И сада већина Срба размишља на тај начин кад су породични закони у питању: „Неће ваљда децу да нам отимају!“ Хоће, хоће, и те како, само ако их не будемо спречавали!
Зато, браћо и сестре, и остала многобројна родбино и својто, гласајте за „Двери“: они једини гласно и јасно кажу – породица на првом месту!
Урош Андрејић: Зашто верујем Дверима?
17. март 2004. - дан који нећемо заборавити!
Обраћање Двери јавности Србије!
Крађа на поновљеним изборима у Новом Саду!
Још једна превара: председник РИК-а донира ДС!