Давитељ против ЕУ давитеља

Twittern

Жарко Огњановић

Уместо Начић, нови Ташко се презива Тадић, а Рахела Ферари презива се Меркел.

Београд, 05.12.2011

Што су ти наши стари филмови – чиста футурологија! Тако смо из „Дечка који обећава“ сазнали да се наша будућност зове Слободан Милошевић, а из „Давитеља против давитеља“ видели како изгледа кључни пар наше савремености – Рахела Ферари и Ташко Начић (Давитељ Старији) су, у ствари, Ангела аус Дојчланд и такође Ташко (татков Ташко, Ташко који је онтолошки битан само због свог дисидентског татка, и који све више личи на Ташка Начића, онако лутфбалонски широк и исто тако пун ваздушасте ЕУ мудрости), Ташко аус Сербиен.

У Шијановом „Давитељу“ појављивао се, као још један лик наше садашњости, и Давитељ Млађи, данас спин-медијски доктор нашег Ташка („Ташко, Ташко, ти српска омашко“, тепају му ових дана на косовским барикадама). И сви знају о чему је садашњи српски филм: Ташко продаје мамине ЕУ каранфиле, и дави оне који их не воле; кад дође код маме са непродатим каранфилима, она га, за казну, батина, и зато је Ташко све нервознији, све уплашенији, и све више својих сународника и суграђана дави да би доказао Мама Ангели (пардон: Рахели) како је на правом ЕУ путу ( „ЕУ мати, ми ти се кунемо, да са твога пута не скренемо“).

---

---

А све више Срба (не само на косовским барикадама) не воли Ташкове ЕУ каранфиле – некако су вештачки, пластични, без боје, мириса и укуса; у доба кад се еврозона распада, и кад сви виде СРФЈ будућност великог Шумановог пројекта, док се „Ода радости„Бетовена претвара у Моцартвов „Реквијем“, само Ташко кога туче мама Ангела (пардон: Рахела) има интереса да своју луфтбалонску мудрост продаје народу који му је изручен на дресуру. Потомак далеког, негда епског, Смријечна, Ташко је живи доказ Матијиних стихова о монетнегринском соју:„Да нас нема, нико не би знао/ да постоје горди конобари“.

Да, читаоче: Ташко, то је најгордији конобар у региону – пун себе док трчкара од Брисела до Загреба, и послужује, послужује, послужује. Сад на тањиру нуди главе Срба са Севера Косова и Метохије. Оних страшних дивљака који голим грудима насрћу на гумене метке и водене топове НАТОа, повређујући те нежне и ничим изазване евроатлантске дечаке. Ташко и његов спин мајстор, Давитељ Млађи, добили су својих ворхоловских десет минута славе, и желе да их претворе у ново петвековно ропство под НАТО Турцима, за које су обнављали аеродром у Лађевцима. Зато сад треба подавити Србе на Косову, јер не воле каранфиле (можда је та реч турцизам, а све турско Ташку је свето).

А нама остаје да захвалимо мами Ангели (пардон: Рахели), и да јој кажемо: „Давке, Дојчланд!“ Ти нас ДАВИШ директно, отворено, као права непријатељица наше ЕУ будућности, а твој Ташко то ради аматерски, као што продаје и каранфиле. Зато се искрено надамо да ће Ташко ускоро отићи одавде – са Ташмајадана, по коме више не сме слободно да шета (јер нико неће да купи његове каранфиле), у Ташкент, Таџикистан, Таџ Махал, било где – где ће довека тапшати и певати:„Таши – таши – танана, мали Ташко обмана“. А ми смо ту песмицу већ одавно превазишли, као што смо одбацили вештачке ЕУ каранфиле.