Пиће за младиће, банку за игранку, / а свет нек пропадне, није нека штета

Жарко Огњановић

Бенетонова рекламна кампања с мушким пољупцима показује докле је стигло лудило неолиберализма.

Београд, 24.11.2011

Чудо једно колико је човек (не неки одређени човек; човек као такав) ограничен, кратковид, да не кажем глуп. Око њега се све руши, а он би да прави, како би рекао Пушкин, гозбу у доба куге. И супребогаташи, зликовци који су свет, са својим мултинационалним капитализмом, довели довде, и који му сто јада спремају, прави су глупаци који мисле да ће да изазову свеопшту катастрофу, а да се онда извуку, и да, оставивши пустош иза себе, живе срећно до краја живота.

Наравно да им то неће поћи за руком, јер Бог није устројио човека тако да буде срећан на туђој крви и патњи. „Ђаво је убио бабу, а ја сам убио самог себе“, схватио је Раскољников. Они, супербогаташи, то никад неће схватити, али ће ипак, служећи ђаволу, и убијајући невине, убити себе саме. А пре но што тај час наступи, они ће и даље организовати своје вашаре таштине. Најновији пример: „Бенетонова“ рекламна кампања с фотомонтираним (углавном мушким, содомитским) пољупцима.

Ко год је читао „Не лого“ Наоми Клајн (а о „Доктрини шока“ да и не говоримо), не може без гађења да гледа на кампању „пољубаца помирења“ коју ових дана води „Бенетон“, укључујући у њу како фотомонтиране политичаре с разних страна барикада (председника Северне и Јужне Кореје, рецимо), тако и - због чега ће их извести на суд - религиозне вође (папу и једног од лидера муслимана).

Пошто, наравно (то већ и врапци на грани знају), живимо у свету кризе либералног капитализма, у коме су мултинационалне компаније (па и „Бенетон“, без обзира на ову рекламну кампању, која се наставља на његове раније, „мулти-расне“ ЕПП поруке) део проблема, а не решења, јасно је да јефтина прича „Волите се, људи“ треба да замагли стварност, и да кризу представи као нешто из чега ћемо поново изаћи само на основу наше Добре Воље („Доба Воља је најбоља“, певао је Кекец у филму нашег СФРЈ детињства, у коме је, том детињству, рекламирано „братство-јединство“ као“ зеница нашег ока“, и у коме су, ако се сећате, између Словеније и Србије редовно путовали „возови братства и јединства“- а онда је дошла 1991). То јест, уместо да се размишља о алтернативи, опет се граде медијска Потемкинова села, с циљем да се узнемиреној планети пошаље порука:„Све је у реду! Представа се наставља“.Паре се и даље врте, а пара чини да се свет окреће.

Порука „Бенетонових“ фотомонтажа и фотошопова је вулгарно јасна: и они, политичари и религиозни вођи, су део система, то јест глумци у позоришту сенки либералног капитализма који, улазећи у своју терминалну фазу, а одбијајући да се суочи са смртним исходом, припрема човечанству пакао Трећег светског рата(у складу с оним што је недавно рекао један од идеолога глобализма – да је данас лакше побити милион људи него их контролисати).

Више нико озбиљан не верује у пољупце глобалистичког „братства и јединства“ (од раскомадавања Гадафија поготову), ни у идолатрију „слободног тржишта“ (криза еврозоне је само један од разлога за трезвену неверицу), па је очито да је ова рекламна кампања промашај, бар кад су у питању људи који мисле својом главом. Тако је то с рекламним кампањама: увек има оних који не мисле да треба јести оно чиме се хране милиони мува, без обзира што су у питању милиони.

А што се тиче рекламног мира у свету којим владају похлепа и мржња, у Библији лепо пише:„Јер када говоре: Мир је и сигурност, тада ће наићи на њих изненадна погибија, као бол на трудну жену, и неће избећи“( 1 Сол.5,3 ).Дакле, знак потоњег часа јесте мир и сигурност, и то ће бити кључна парола антихристове рекламне кампање. Шта то значи? По учењу Отаца, пре доласка антихриста, свет ће потонути у мору крви и ужаса, и онда, кад сви буду измождени од страве у коју ће свет потонути, појавиће се антихристови глобални миротворци који ће њега, сина погибије, понудити као месију у лажи уједињеног човечанства.
Кад све то знамо, не можемо да се начудимо савременој површности, вашару таштине и бесмисла. Уместо да плачемо и наричемо, око нас певају:„Чини ти се грми, чини ти се сева,/ изгоре планета, биће пропаст света.//Пиће за младиће, банку за игранку,/ а свет нек пропадне, није нека штета“... Малограђанин је, како би рекао Константин Леонтјев, заиста оруђе свеопштег разарања. А на нама је, увек и свагда, да градимо непролазне вредности.

За Двери пишу