Србија или "Магареће ливаде"

Жарко Огњановић

Ко буде гласао за „Двери“, гласаће за Србију; ко изабере Шојића, завршиће на Магарећим ливадама.

Београд, 10.02.2012

Иако је Шојић у затвору (у серији „Бела лађа“, наравно, у стварности су сви Шојићи на слободи, нарочито пред изборе), све је јасније да Србија треба да се зове (бар ако жутокраки наставе да владају) „Магареће ливаде“ (знате, то је Шојићу оставио деда Ставра, и ту су се некад весело играли магарићи, а сад се, удруженим снагама турско-шведско-шојићевским, зида фабрика за 7000 радника, пошто су избори близу).

Без шале (ђаво ју је одавде давно однео): кад сам у медијима чуо вест да су опаки мафијаши – земунци покушали да побегну из најчуванијег српског затвора и то тако што су три месеца турпијали решетке (што је било застарело већ у доба грофа Монте Криста) рекох себи:„Ово је стварно крај! Значи, жутокраки пантократори наших медија нас толико понижавају да верују како ћемо прогутати причу о бекству мафијаша помоћу турпије, у доба кад је сваки милиметар не само најбоље чуваног затвора, него и целе Србије, под видео-надзором!“ Дакле, читаоче, таквог идиотизма какав нам сад намећу својим крими – причама о „бекству из Шошенка“ је било само у стриповима о капетану Микију (знате оно кад Мики лежи у несвести на тлу, а разбојник, с пиштољем у руци, покушава да га упуца; чује се КЛИК-КЛИК, пиштољ је празан; разбојник баца колт и бежи од онесвешћеног тинејџера, кога је могао да задави голим рукама). А, ето, сад нам стрипску жваку продају у мејнстрим медијима... Стварно мисле да смо магарци и да је Србија постала ливада по којој се играју њихови поданици, дебили с дугим ушима и репом...

А можда и јесте тако. Ако има људи који за жутокраке гласају после свега што су нам учинили, уклонивши од пописа 2002. до данас преко 400 хиљада људи (што емиграцијом у иностранство, што имиграцијом у гробље), ако и они који не гласају за жуте верују да ће им било ко, кад дође на власт, у доба светске кризе која води ка Трећем светском рату обезбедити 300, 400, 500000 радних места и шведски стандард, онда Србија и треба да се зове Магареће ливаде.

Што се „Двери“ тиче, дверјани су, још као мали, прочитали Колодијеву бајку о Пинокију и одгледали Дизнијев цртани на ту тему. Зна се шта бива с дечацима који желе у земљу Дембелију – на крају заврше као магарци под суровим бичем злих (данас ММФ) господара... Зато „Двери“ не обећавају ништа што обећава Шојић: обећавају само почетак препорода, и обнову нормалне, домаћинске Србије. Ко буде гласао за „Двери“, гласаће за Србију; ко изабере Шојића, завршиће на Магарећим ливадама. Избор је, наравно, слободан.