Жене у Дверима? Свашта!?

Сања Станковић

Ако желите да се у овом друштву стварно нешто промени у односу према женама – онда сте праве особе за женску екипу Двери.

Београд, 01.02.2012

Недавно ме је питала пријатељица кад је чула да сам у Дверима: „А, је л` има још жена у Дверима, мислим – осим тебе и оне Лидије Глишић?“

На то се ја насмејах, јер сам претпоставила из ког убеђења долази ово питање, па одлучих да о овој теми понешто напишем.

Питање моје пријатељице добро осликава прву снажно укорењену предрасуду о Дверима – да је то момачко друштво мушких шовиниста, и да је на таквом месту женама додељена само нека нижеразредна улога, ако је уопште и има.

Ту предрасуду подржава и искривљена представа код припадника (и припадница) цивилног друштва о патријархалном и православно утемељеном односу према женама, која Двери ставља у контекст некаквих „православних талибана и њихових јадних угњетених жена“ . Али, о томе другом приликом.

Дакле, када се кроз такву призму гледају Двери, онда се све може схватити криво, нпр. када прочитате у породичној политици Двери да женама данас не треба више права, већ више привилегија. Да, то заиста може кроз ову призму да се разуме као: „Ако ови из Двери дођу на власт неким ужасним сплетом околности, одузеће нам све што смо једва стекле па и право гласа и вратиће нас у ко зна који век кад су нас мушкарци само лемали и третирали као ствар. То су те њихове привилегије!“

Друга пријатељица ме је питала: „Чекај, стално помињете вишедетне породице, све ћете њима да дате кад дођете на власт, а шта је са мном – је л`, само зато што немам мужа, онда немам иста права?“

Друга предрасуда о Дверима је да Двери цене само оне жене које имају пуно деце (као да свако може добити децу кад пожели и колико пожели). А да остале треба утерати у брак и мајчинство по сваку цену, јер жена вреди само ако је удата и „вишедетна“, остале њене способности и дарови се не рачунају. И да је бити сам најгори грех (као да свако у овом веку огромне отуђености може да нађе нормалног мужа или жену док трепне).

Пошто је вероватно бесмислено уверавати вас да у Дверима заиста није тако (шта више, потпуно је супротно, лично нигде нисам доживела већу равноправност него у Дверима и то на један потпуно природан, нормалан, давно заборављен начин) јер се своди на то да мени коју не познајете верујете на реч, једино могу да кажем – дођите и видите.

Дођите да видите има ли жена у Дверима. Дођите да чујете каква је то породична политика Двери и где су жене у њој.

Свим женама Србије: ако Вам се смучило...

Ако вам се смучило да слушате глупе мушке пошалице на рачун жена;

Ако вам је дозлогрдило што колега на послу стално покушава да види има ли „пролаз“ код вас без обзира што сте удате (или што је он ожењен);

Ако вас иритира што морате да се „нацифрате“ да бисте привукле пажњу и на своје способности или заказале неки важан пословни састанак;

Ако вас замара што морате да се правите као да немате децу, да не би помислили како вас породица омета да напредујете у послу (па узимате боловање и слободан дан наводно због вас, а не због детета);

Ако вам не прија да вас стално оцењују у односу на млађе и старије колегинице, да ли се „добро држите“ за своје године... ма, знате већ све те коментаре;

Ако вам се гади што вас третирају као месо само зато што сте неудате;

Ако желите да се у овом друштву стварно нешто промени у односу према женама – онда сте праве особе за женску екипу Двери.

Жена у Дверима има, па дођите да се лично уверите зашто смо ту.

Сања Станковић

За Двери пишу