Повереништво Двери Пирота

Одговор ЛДП-у поводом (анти)фашитстичких дисквалификација Двери.

Ко су те Двери Пирота које позивају на линч хомосексуалаца? Ко је писао тај фашистички летак у прошлим Пиротским новинама? Дајте имена? Дајте адресе? Где је тужилаштво да пресуди? Где је полиција да хитно приводи? Где је најоштрија казна за починиоце?

Драги суграђани, шта да кажемо о овим урлицима локалнога ЛДП-а? Шта да кажемо када је наука о њима већ све рекла? У питању је школски пример тоталитаристичког дисквалификатива којим се ова малена странчица послужила да би нас чланове Двери Пирота сасвим поништила у интелектуалном и грађанском тоталитету. Сада би вама, после овог саопштења, требало да буде јасно да у нама Дверјанима нема никакве људскости, никаквих осећања, никакве милости, те смо ми као такви један обичан хитлеровски накот кога треба јурити, приводити и без икакве истраге и доказа - најстроже казнити. Заиста је антифашизам златна идеологија за све оне које су брутални нарко-босови васпитавали и демократији учили, златна јер су јој послератна наука и рационална морална филозофија дозволила сва могућа расположива средства (па и она најсуровија) у борби против свих оних којима ови вајни хуманисти без икаквих доказа надену етикету „фашиста“.

О томе ће, наравно, да се позабави наша правна служба а ми остављамо по страни политику локалног ЛДП-а коју најблаже речено можемо да назовемо - шизофреном јер у саопштењу пишу о фашистичком погрому у Пироту 1942. и величају антифашизам, а истовремено, у центру града потурају народу петицију којом би да избаце из назива Трга - пиротске ослободиоце, управо оне који су Пирот од фашизма ослободили.

Дакле, нека они и надаље бауљају у својим политичким халуцинацијама, а ми, Двери Пирота, само и само народа ради, објављујемо:  – Жалосно је што морамо (као углађени Ротаријанци) да трубимо оно о чему се ћути, но Истине ради морамо да кажемо:

- Двери Пирота су једина организација у граду која је помогла веома угроженој породици Јовановић ромске националности. Обезбедили смо им шпорет и дрва за зиму а затим сви скупа отишли у Циган-малу где је један од нас моторком секао а ми остали цепали и у сушину слагали дрва. Није било фотоапарата, камера, лажних суза и осмеха али је било пуно радости у срцима „тамнопутих“ Јовановића и „белопутих“ Дверјана.

Најревноснији дистрибутер свих наших летака и прогласа јесте управо Ромкиња Санела Лазаревић (на слици) која је самоиницијативно приступила покрету. Њене речи „помажем вама јер сте и ви мени помогли“ је наш најдражи орден и признање које смо за свој рад примили. 

– Двери Пирота су једина организација у граду која је у јавној преписци на нашем блогу позвала особу хомосексуалног опредељења да дође у наше просторије на част и братски разговор, понудили смо му и да се учлани у наш Покрет и придружи у бројним хуманитарним акцијама које припремамо.

Наше свето Православље позива на љубав ка сваком човеку па и ка хомосексуалцу. Његове слабости једнаке су нашим слабостима па ако за своје имамо разумевања имаћемо и за његове. Спремни смо да сарађујемо, спремни смо и физички да их бранимо од сваког насиља и урнисања, али смо и свим бићем својим спремни да сачувамо Богом установљену и благословену Тајну брака и родитељства од перфидних удара анархистичких идеолога (међу којима је и ЛДП). Они и само они су мета свих наших саопштења јер знамо да су фарисејски лукави и лажљиви и да им је до хомосексуалаца баш колико и до Срба на Косову и лањскога снега. Они њима манипулишу само ради остваривања свог коначног циљ а то је - рушења породице и оно мало преосталих хришћанских вредности у држави и друштву (колико нам је познато, многи хомосексуалци су овога свесни те не подржавају и не учествују у њиховим бројним акцијама и парадама).

 – На велико запрепашћење ЛДП-а и остале јадне и бедне локалне политичке сцене Двери Пирота највероватније на пролеће не излазе на локалне изборе (осим ако нас они сами просто не натерају на то). Дакле, ништа од нашег, како кажу ови Чедини питомци „освајања власти и богаћења појединаца преко леђа народа“, ништа од нашег запошљавања по партијском кључу, ништа и од Чединих скупоцених џипова и ручних часовника...

Циљ Двери Пирота је суштинско и органско јачање наше младе огранизације у граду кроз многе добротворне и просветне активности које ће тек након избора, ако Бог да, да се умноже (а не да усахну као што то обично код свих позиционих и опозиционих партија бива). Управо тада, након избора, очекујемо право квалитативно омасовљење за које верујемо да ће једнога дана да изнедри проверене, неподмитиве и доказане родољубе спремне за подвиг очишћења и освећења пиротске политике највишим хришћанским идеалима - поштењем, истином и правдом. Дакле, Двери Српске излазе на изборе само на републичком нивоу као и на оним локалним изборима где су повереништва спремна и сазрела за то.

...

Једини прави фашизам у Србији

Драги суграђани, једини фашизам у нашој земљи спроводе водеће Европске институције и шиптарске паравојне формације на југу Србије. Највећи концентрациони логор у Европи зове се „Република Косово“ и у њему је тренутно утамничено око 150.000 безнадежних Срба. Од његовог свечаног отварања (тј. са доласком Унмика и Кфора 1999. године) убивено је више од 1000 голоруких логораша међу којима има и деце. Починиоци су анонимни чланови казнене логорске експедиције „Роса“ који су поштеђени свакога суда и казне.

Негдашње гасне коморе заменили су европски сузавци којима се енергично стишавају голоруки логорски побуњеници. Наше власти, наши министри, наши тајкуни показују исту ону безобзирност и безосећајност ка својим сународницима какву су за време Другог светског рата банкари и краљеви берзе показивали ка својим истокрвним логорским страдалницима. Наша (пре)окретна опозиција иде корак даље и просто блиста пред логорским властима, Чедомир Јовановић је ових дана имао важан задатак убеђивања грађана Србије (наравно, преко Б92) да су логораши из северног дела косовског логора уствари обични ектремисти који нападају и убијају мирне и часне логорске чуваре. Министар јавне забаве и пропаганде у нацистичкој Немачкој Јозеф Гебелс као да се повампирио у наше дане те преко својих моћних медија све нас тако добро и лудо забавља да не можемо ни једну помисао, ни једно осећање, ни једну молитву да узнесемо Богу за ове људе, за ове мајке, за ову дечицу који страдају само зато што имају ту срећу и несрећу да се Србима зову...

Хајте, драги суграђани да се запитамо пре него крене предизборни кабаре кроз србијанске градове и пре него почне да се остварује страшна али истинита тврдња фашисте Гебелса који каже да „хиљаду пута изговорена лаж на крају постаје - истина“, хајде да се запитамо шта ће с нама до пролећа бити када нам и хиљадити пут буду поновили: „Време је за Преокрет!", „Двери су фашисти!", „Европа нама алтернативу!" и друге своје лажљиве слогане? Хоћемо ли опет да поклекнемо?

Хоћемо ли опет у истину, као дан јасну, да посумњамо? Хоћемо ли још једном да заиграмо по такту њихових окретних игара и на изборима заокружимо њихова срамна имена? Хајте да се запитамо док још времена имамо: хоћемо ли, можемо ли и смемо ли ово оним нашим тужним логорашима, али и самима себи и своме потомству да учинимо?