У СУСРЕТ НОВОМ ЗАКОНУ О ДИЈАСПОРИ

Будући да имам сарадњу са људима из наше дијаспоре, радећи на јачању веза са нашим народом расејаним по свету услед разних околности, и да ми је стало да те везе буду још јаче, сматрам да имам право да кажем неку реч о актуелном предлогу Закона о дијаспори, иако живим и радим у Србији.

Када се зна да око 4 милиона Срба живи у расејању, ван граница матице Србије, поставља се питање ко су људи који доводе у питање постојање министарства које се бави њиховим проблемима и везама са матицом? Да ли они желе добро Србији и српском народу? Као човек који воли свој српски народ и своју државу Србију, наравно подржавам постојање Министарства за дијаспору јер својим радом доприноси јачању постојећих и стварању нових веза матице и дијаспоре, на корист српског народа. Ово министарство има велику одговорност за будућност српског народа, тако да његов утицај мора бити већи него до сада. С тим у вези, оно мора располагати и већим средствима, како би постигло одговарајуће резултате.

Нови Закон о дијаспори је неопходна правна основа, како би се ова осетљива област од стратешког значаја за наш народ уредила на ваљан начин и тиме створили услови за велики посао који предстоји, а тиче се укључивања потенцијала наше дијаспоре у токове живота Отаџбине Србије. Сматрам да је предлог закона добар. Закон узима у обзир очување и неговање кључних вредности српског народа као што су духовност, српски језик, ћирилично писмо…такође и заштиту права и интереса нашег народа који живи у расејању, као и организационе облике који раде на остваривању циљева Министарства.

Кратак осврт на неке чланове Закона:

У члану 17. стоји да координатори своју дужност обављају бесплатно.

Мишљења сам да, због озбиљности посла, успешнијег и одговорнијег рада координатора, они треба да буду плаћени.

У члану 19. , где се говори о Скупштини, наводе се и министри, који учествују у раду Скупштине дијаспоре.

Предлажем да се укључи и министар пољопривреде, због стратешког значаја ове гране за Србију и могућности да се остварује сарадња са дијаспором у погледу улагања у пољопривреду и развој села. Такође, исто се односи и на интерминистарски савет (чл. 22.). Поред тога, ту би требало да се нађе и представник министарства за омладину и спорт.

На крају, волео бих да неко ко је стручан за област језика, да мишљење о коришћењу термина дијаспора или пак расејање?Који је од њих прикладнији и иосправнији?

С поштовањем,

У Љигу,
22.01. 2009.
Зоран Б. Бушић, члан Српске мреже