Како је дошло до настанка идеје Светосавске школе?

-Оно што је уочено као проблем приликом посета нашим људима у дијаспори је недовољна повезаност између њих и самим тим потреба да се тај проблем превазиђе, тј. да се нарочито млађе генерације више вежу за своју Цркву и тиме очувају свој национални идентитет. Раније су били покушаји решавања овог проблема у организовању разних трибина и предавања, а што није произвело резултате којима бисмо могли бити задовољни с обзиром да је то све било по принципу „сад па ко зна кад“. Из тога свега се родила идеја да на један квалитетнији и организованији начин повежемо наше људе у дијаспори, односно да створимо један програм у коме би се посебно млади непосредно међусобно упознавали и размењивали мишљења, знања и искуства.

У којим српским заједницама у Европи је заживела Светосавска школа?

-Од октобра 2008. године Светосавска школа је почела са радом у српским заједницама у Бечу, Ротердаму и Минхену, да би се у децембру овај пројекат покренуо у још два европска града: Диселдорфу и Билефелду. И то је тек почетак.

Како практично изгледа један викенд Школе?

-Први радни дан је субота, када предавач по позиву полазницима школе у трајању од три школска часа држи предавање на одређену тему из своје струке (српски језик, историја, култура и уметност, веронаука, личност, брак, породица..), у оквиру којих је предвиђен и један час где полазници заједно са конкретним предавачем размењују мишљења на задату тему. У овиру тих предавања одржавају се и обуке полазника из различитих области: тимског рада, организације догађаја, јавних и медијских наступа… Недељом после Свете Литургије у дотичној Српској православној црквеној општини у дијаспори гост-предавач се обраћа присутним верницима са неком актуелном друштвеном и националном темом, којом приликом и позива вернике да јој се укључе у рад Светосавске школе.

Какав је одзив полазника и реакције на прве „часове“?

-Обзиром да је ово пројекат који до сада није постојао и имајући у виду да смо успели да повежемо људе у континуираном временском периоду од скоро пола године, одзив је добар, о чему могу најбоље да посведоче наши координатори у градовима где се одржавају предавања. Да тако кажемо, у ваздуху се осећа да се нешто ново дешава и буди се нада у боље сутра наше српске организовапости.

Који је крајњи циљ овога пројекта?

-Да се верни народ више активира у оквиру своје парохијске заједнице, да из редова полазника прве Светосавске школе оспособимо што већи број полазника који би убудуће били организатори и идејне вође других Светосавских школа широм Расејања, да се полазници из свих пет градова међусобно повежу и да убудуће заједнички раде на пројектима корисним за наш народ и Цркву у целини.

Када се у јуну са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Средњеевропског г. Константина састанемо на Сабору свих Школа у манастиру Хилместир у Немачкој знаћемо више и боље који је крајњи циљ и докле смо стигли на том путу у овој експерименталној години.

Да ли је у плану ширење Српске мреже на прекоокеанске земље и како би то изгледало у пракси?

-То је свакако следећи корак. Већ постоје интересовања српских заједница из Сједињених америчких држава, Канаде и Аустралије за овај пројекат. Да ли ће предавачи стизати из Европе или ће бити покренути тамошњи угледни стручњаци, да ли је Светосавска школа могућа и у виртуелном свету Интернета, како све то финансијски и организационо покрити, питања су која траже одговор.

Да ли је Светосавска школа намењена само дијаспори или се размишља и о отварању Школа у Српским земљама на Балкану?

-Светосавска школа не познаје границе међу Србима. Она је пројекат за 21. век, дакле, треба да постоји на нивоу глобалног Српства. Већ од марта крећу пробне Светосавске школе у највећим универзитетским центрима у Србији, а сличан план постоји за следећу годину за Републику Српску и Црну Гору. Наш циљ је да из њених редова израсте будућа генерација младих националних лидера који ће бити кадри да преузму историјску одговорност у времену које веома брзо долази.