Били сте међу првима који су се прикључили оснивачима часописа „Двери“ сада већ далеке прве половине 2000. године. Зашто?

-Разлог мог прикључења овој националној (тада само студентској) иницијативи је врло једноставан. Већ при првом сусрету са студентима Филолошког факултета који су покренули часопис Двери српске схватио сам да они покрећу врло важна и нимало наивна питања. Питања које нико други не покреће и која се деценијски прећуткују. Управо та питања и отварање бескомпромисног фронта за очување националног идентитета у Срба (прво на Београдском Универзитету, а онда и широм васколиког Српства), представљали су кључни мотивациони покретач мог десетогодишњег ангажмана у Дверима српским. Тај мотив се ни за зрнце није променио ни данас. Дакле, аутентичност националних идеја и чисто срце у борби за свој род наметнули су сами по себи јасан одговор. Дакле, ово је време које тражи конкретна дела и смислену жртву зарад вишег циља, а не празна и јалова салонска надмудривања зарад себичних интереса.

Међу првима сте у том омладинског невладином сектору говорили о „новом светском поретку“ још на Првом сабору српске омладине после Другог светског рата, одржаном на Универзитету у Београду 2001. године? Докле је та прича стигла данас?

-Отишло се веома далеко. Светска криза која се као најстрашнији олујни облак надвила над човечанством представља један од корака унапред осмишљеног контролисаног хаоса. Из тог хаоса треба да се устоличи нови светски поредак са светском владом на челу „уједињеног“ човечанства. Многи из незнања сматрају да је ту синтагму (нови светски поредак) први употребио Џорџ Буш старији осамдесетих година прошлога века говорећи о светској „хармонији“ у коју свет треба да уђе под вођством САД. Међутим, треба истаћи да идеја „новог светског поретка“ ни историјски ни цивилизацијски није нова и да она датира много даље у прошлост. Но, то је посебна тема. Међутим, оно што је данас другачије и ново у односу на раније епохе јесте реална могућност остварења и спровођења у пракси поменуте идеје. А та реална могућност је широм отворена и захваљујући наметању система вредности који је утемељен на хедонистичким основама тоталне потрошачке цивилизације.

Дакле, та и таква морално посрнула цивилизација којој припадамо, дегенеративни систем вредности подржан медијима и злоупотребом информационих технологија, изнедрила је и актуелну светску економску кризу, и, што је још важније, припрема терен за завршни, дуго времена планирани чин формирања једног апсолутистичког, економског, геополитичког и (без)духовног центра моћи. Видите да се чак и из најутицајних светских кругова све чешће о томе отворено говори (Саркози, Меркел…). То више није теорија завере, већ је то актуелна цивилизацијска пракса.

Познати сте критичар потрошачке цивилизације. Појасните овај свој став.

-Када кажем потрошачка цивилизација, ту превасходно мислим на застрашујућу замену аутентичног система вредности фалсификатима. Центар и смисао живота се данас преместио са брака и породице на шопинг центре и потрошачку корпу, али буквално. Дакле, утицај тог и таквог система вредности на потрошача и последично на цело друштво данас се најочигледније остварује кроз циљану измену психологије човека, односно кроз обликовање његове свести у складу са финансијским потребама малог броја мегакапиталиста. Основни циљ поменутог процеса испирања мозгова је врло прагматичан, а то је стварање хиперпотрошачког друштва заглупљених људи – андроида који представљају вид најбржег и најефикаснијег начина оплодње крупног капитала. Реч је о стварању огромне потрошачке канте за смеће која гута све што крупни капитал произведе. Зато се ми из Двери уместо потрошачког друштва испраних мозгова или отвореног друштва безличних појединаца, које нам се агресивно намеће кроз систем јавног морала, медија и политичког система, свим својим бићем залажемо за здраву заједницу освешћених људи, хришћанско друштво које у свом центру има здраве породичне вредности вере, наде и љубави. Без враћања цивилизације тим и таквим основама, она је осуђена на скору пропаст.

У својим текстовима и наступима говорите о духовним основама савреме светске економске кризе и тврдите да се она не решава (само) економским мерама? Шта под тим подразумевате?

-Морају се правилно лоцирати узроци ове незабележене кризе. Ко мисли да је њено жариште берза, или да су то финансијска тржишта, греши. Јер не може се очекивати да се болест излечи ако лечење усредсредимо само на видљиве последице. А узроци заиста нису економски, већ пре свега духовно-моралне природе. Похлепа људи који владају планетом је достигла такве размере да она пред собом руши све обзире хуманости и морала. О том процесу најилустративније говоре следећи подаци које су 1998. објавиле УН: 226 најбогатијих људи планете поседује капитал једнак капиталу 2.5 милијарди људи (оног сиромашнијег дела планете), односно три најбогатија човека на свету имају капитал у вредности 50 бруто друштвених производа 50 најсиромашнијх држава на свету!!!

На Менхетну су пре неку годину одржане демонстрације испред „Дизнијевих“ продавница. Демонстранти су спречавали куповину производа компаније „Дизни“. Разлог: у јавност је процурила информација да плишане играчке компаније „Дизни” у малопродаји вредне између 20 и 200 долара, шију деца на Тахитију за 16 центи на сат, у условима рада који нису примерени људским бићима, док директор „Дизнија” на сат зарађује 91.000 долара! Дакле, овде није реч само о непостојању елементарне економске логике (постојање екстра профита неслућених размера), већ је у питању логика елементарног (не)морала и (не)људскости главних актера ове приче.

У питању је, дакле, неоколонијализам застрашујућих размера, где са једне стране имамо један мали број ултрабогатих и безобзирних, а са друге стране огроман број људи који буквално умиру од глади. Таква хипокризија човечности и обамрлости духа према другом човеку је кад-тад морала да метастазира у злоћудни тумор, тј. кризу којој смо сви сведоци.

Српски сабор Двери био је међу носиоцима грађанског отпора против Новог закона о личној карти. То је први случај да је организовани отпор српског невладиног сектора покренуо велики број људи и издејствовао Владину уредбу о слободи узимања новог личног документа са или без чипа. Шта сте научили из ове борбе?

-Научили смо да заједнички, удружени глас ка једном вишем, аутентично слободарском циљу може учинити заиста много. Мислећи људи, Црква, освешћени појединци и организације међу којима и Двери српске дигли су прави мали устанак против електронског апартхејда и тоталитаризма орвеловског типа, који нам се тада покушао на мала врата наметнути кроз Нови закон о личној карти. Тим и таквим заједничким добрим делом, односно својеврсном устаничком мобом за двадесетпрви век, спречен је такав сценарио и донета уредба којом се омогућава начело добровољности, односно избора у одабиру нових докумената.

Уређујете један од најпосећенијих националних сајтова данас. Шта се планира ново у присуству Двери на Интернету?

-На сајту www.dverisrpske.com је у протеклих шест месеци повећана читаност за преко 300% , односно са просечно 200 дневних посета дошло се до константних 600 дневних посета са равномерном тенденцијом раста посећености. То на месечном нивоу значи повећање са 6000 на скоро 20000 посета, што је изузетан друштвени и медијски продор, посебно ако имамо у виду потпуну затвореност српског медијског неба за аутентичну националну мисао. У питању је и значајна мисионарска улога. Наравно да се на томе нећемо зауставити. Сада следи следећа фаза, која (поред реконструкције сајта) подразумева и проширење мреже наших дописника и блогера из свих Српских земаља и целога света, стварање неког вида свесрпског news-сајта.

Многи људи и данас као да чекају да се неко појави, поведе их и организује, мимо дневне политике и потрошених патриотских форми. И Двери се суочавају са овим очекивањима. Који је Ваш одговор?

-До сада смо постављали озбиљна питања која готово нико други није желео, није хтео или није смео да постави. Верујем да долази време када ће Двери доћи у такву друштвену позицију одакле ћемо моћи да дајемо и озбиљне одговоре на изазове пред којима се српски национални корпус данас налази. До тада ћемо „деловати локално, а мислити глобално“.

Прузето са сајта: www.desnica.rs