“ЧАРЛС ИНГРАО, ПРОФЕСОР ИСТОРИЈЕ на Пердју универзитету у свом сензационалном извештају „Суочавање са југословенским контроверзама” каже да је америчка војска у БиХ могла да ухапси генерала Ратка Младића само да је смела, јер је српски генерал најмање 20 пута био на нишану америчких специјалних снага које су га у стопу пратиле и да је 6. јула 1996. године дошло до жестоког сукоба између америчких војника које је предводио пуковник Џон Батиста и Младићевог обезбеђења „када су се амерички специјалци нашли на само десетак метара од Младића”.

Реч је о покушају америчких специјалаца да уђу у подземни командни центар Црна река крај Хан Пијеска, јер се веровало да се ту налази генерал Младић, под изговором да су сателитски снимци показали да „два српска тенка нису у складишту, већ на положају”. Генерал Гверо је пуковнику Батисти рекао „да ако крене за Црну реку, видимо се на небу”, а командант Заштитног пука Главног штаба ВРС пуковник Шаровић добацио „да можда могу и да уђу у Црну реку, али да неће моћи и да изађу”. Онда је Батиста кренуо, али је окупљени народ блокирао америчка возила, један „хамер” је запаљен, други преврнут, руља је почела да скаче по „хамеру” пуковника Батисте чији су пратиоци побегли у шуму. Затим је други део народа поставио штандове са ракијом и пивом, знајући да је то припадницима међународних снага забрањено, па су се ови који су побегли у шуму вратили. Усред тог хепенинга хеликоптером је стигао британски генерал Вили рекавши генералу Гверу „како је све то амерички шоу, али да он ипак мора да погледа позицију српских тенкова који су одмах поред подземне команде, и да је најбоље да он и Гверо сами тамо оду и то провере”. То је прихваћено и после десетак метара вожње кроз шуму Британац је констатовао да је све у реду и да нема никаквих српских тенкова. Вратили су се назад до пуковника Батисте, који је чекао у свом блокираном „хамеру”, и то му саопштили. Батиста се вратио у базу, а генерал Гверо је попут осталих после неког времена стигао у Хаг. Свега тога нема у извештају професора Инграоа”.