Грађани Србије су приблесави, такво им је и мњење. Зашто? Зато што су навикли на снове од којих су им они о прошлости и о будућности најслађи: “Амерички сан”, “Европски сан”, “Мирно спавјате!” – реклама за кредит; а с тим у вези и гувернерова изјава поводом последица кризе: “Грађани Србије могу мирно да спавају”. Као најслађи сан, наравно, јесте један из прошлости: ” За време Тита могао си да спаваш у парку”, јер о њему празну причу причају само они који га нису искусили, а пружала им се прилика убрзо после Тита, али су клупу у парку избегли за длаку. Затим, сан о новом аутомобилу, па сан о безвизном режиму, који је у нераскидивој вези са сном о путовању диљем земљиног шара – какве глупости!

Кад дођу нови избори дотични српски лажови покрену причу о неком од ових снова, а грађани - ко нека пашчад - само зину. Али, и пашчету – ако ништа друго – мораш на крају да бациш неку кожицу! Да те не растргну!

А не! Грађанима Србије је довољно да им се отпева успаванка о безвизном режиму и некаквом фијату број 10; да им кажу: ево док још мало одспавате…, па кад се пробудите - све ће бити пред вама. Доћи ће и Европска унија, и Фијат, амбасадори и конзули ће сваког од вас појединачно да одвезу у своју земљу и да вас приме на конак, да вас проведу по својој родбини и својти. А ви, - да понесете кајмака и сира у понуде! И… тако…, још много шта вас чека после сна… (а у позадини скоро нечујно као из неке снене дубине или даљине, крупно одјекује: Ха, ха, ха, ха…!!!).

А за време сна или као кроз сан…: Неко Стручан Изнад Свега уништава домаће банке и доводи фашистичке (можете мислити - “фашистичке” - ко у неком сну)…; Нека Чудна, “Зависна” и Чедна екипа финансира убиство и убија премијер-министра, па као налази Јарца за Клање, па се госте…, иду даље, као гледају - кога следећег на ражањ…: неке Добре Ћате и књижаре… и још многе друге…и све као нешто прете; …, а онда, као Неко Тада буд-зашто распродаје неку војну силу; …, па као случајно туда протрчава неки Мики Маус – обећава нешто за визе и конаке;… а онда, као одједном, Министарство одбране баца се на извоз домађег живог меса… ту негде, као у неки комшилук, за потребе као Неког Милосрдног Анђела и Осталих Духова; …, па Неким Људима из источног иностранства Неко Тада забија нож - час у леђа, час у руке којима покушавају да тргну из сна Грађане Србије …

Ма да… Све су то неки ружни снови на Путу ка “Врлом Новом Свету”, о којима не треба мислити. Јер…, и да треба…, поставља се питање: Чиме?

Предраг Остојић