1.На чију похлепу конкретно мислите кад говорите о економској кризи у светским размерама, како сте дошли до тих сазнања?

Мислим на похлепу људи који владају планетом. Та морална хипокризија и духовна пустош уског круга мегакапиталиста је достигла такве размере да она пред собом руши све обзире хуманости и морала. О процесу концентрације еконосмке моћи и прогресивно повећавање разлике између богатих и сиромашних најилустративније говоре подаци које су 1998. објавиле УН: 226 најбогатијих људи планете поседује капитал једнак капиталу 2.5 милијарди људи (оног сиромашнијег дела планете), односно три најбогатија човека на свету имају капитал у вредности 50 бруто друштвених производа 50 најсиромашнијх држава на свету!!! То су породице Ротшилди, Рокфелери, Варбурзи, Морганови, Шифови… Они су, поред осталога, приватни власници ФЕД-а, односно институције која штампа долар. Ту информацију, (да група приватних породица има у свом приватном власништву најважнију монетарну институцију на свету, не зна више од 90% американаца!!!). Међутим, ко год иоле озбиљније трага у том правцу доћиће до потпуне аутентичности и веродостојности ових подататака.

У питању је, дакле, неоколонијализам застрашујућих размера, где са једне стране имамо један мали број ултрабогатих и безобзирних, а са друге стране огроман број људи који буквално умиру од глади. Таква хипокризија човечности и обамрлости духа према другом човеку је кад-тад морала да метастазира у злоћудни тумор, тј. кризу којој смо сви сведоци.

2. Пад друштвеног морала на нашим просторима Србија, Црна Гора, Балкан, наведите конкретне примере неморала, урушавање система вредности, који су узроци?

Довољно је само неколико дана пратити вести „које су управо стигле“ и које све више личе на „колумбијску црну хронику“, а не на информативне емисије и схватити у каквом времену живимо. Наиме, убиства у породици на најмонструозније начине, епидемија кривичних дела усмерених према деци,корупција и лоповлук у друштву као нормалне и легитимне појаве, спрега криминала, тајкуна и политичке елите, застрашујућа медијска „гранд шоу и турбо фолк“ идиотизација… Све су то јасни показатељи да је друштво у коме живимо духовно јако болесно и да је хитно потребна реанимација…

Додајмо томе 200.000 абортуса (утробних чедоморстава)које се сваке године изврше у Србији, (то је за неколико година цео Јаснеовац који Срби сами себи направе). Ништа претходно да се не помене осим овог аутогеноцида било би више него довољно да се одговори на ово ваше питање. Ту је и бројка од 150.000 регистрованих наркомана (нерегистрованих има неколико пута више) која се стално повећава, онда цифра од преко 200.000 регистрованих припадника деструктивних верских секти, такође као одраз поменутог духовног стања друштва…

Срж поменутих проблема је у породици. Дакле, један од основних узрока поменуте моралне декаденције налази се у распаду и нестајању традиционалне породице као основне ћелије друштва. Велики допринос томе дају медији, образовни систем и владајући систем јавног морала који директно и индиректно афирмишу и подстичу поменуту моралну црну хронику нашег времена.

3.Колико су наши људи у праву када кажу да је све другачије и праведније било раније и зашто они тако мисле?

Неморала и неправде сваке врсте је увек било.По томе се ни ово време не разликује од претходних. Међутим, никада се није дешавало да се ненормално понашање, неправда и неморал устоличи као прихватљив и исправан систем вредности. Лицемерје је данас постало друштвено прихватљив модел понашања, а неморал је постао прихватљив систем вредности.

Под паролама једнакости, људских права, права на различитост, против дискриминације, а уз свесрдну логистику највећих медија, протура се на мала врата један у основи антихришћански поглед на свет и филозофија живљења. Погледајте тај закон о забрани дискриминације који је усвојен у скупштини Србије, на пример .Тим законом се геј популација и њихове сексуалне склоности постављају на централни пиједестал друштвене пажње. Од тих и таквих права се данас прави сојеврсна њу ејџ идеологија, идеологија новог доба. Очигледно је да се на тај начин релативизује добро и зло, морално и неморално и ствара погодно тле за „узгој“ читаве једне генерације без икаквих моралних кочница и заштитних духовних механизама.. И све то у име слободе и људских права! На тај начин хришћански вредносни концепт поимања човека и света (који је и једини универзалан а о коме јасно сведочи људска савест која је јасан Божији закон уклесан у свако људско срце), бива потиснут у други план, док се у први план поставља поменуто начело апсолутне слободе. То су тзв. new age права колективитета, која представљају нешто у шта се не дира, својеврстан култ ове постхишћанске епохе.

Да ли је то тај врли нови свет и пожељан цивилизацијски модел на којима треба да се образују генерације младих људи? Мислимо о томе сви.

4.Како ће се доминатнтни сиромашни део човечанства уздићи и променити владавину богаташа и капитала.? Да ли је време револуција завршено или тек почиње?

Концепт по коме се револуционарним превратима стиже до друштва благостања је чиста утопија. Тај концепт се никада у пракси неће остварити. Јер само озбиљна духовна револуција остварена унутар свакога човека понаособ је једина могућа и једино исправна револуција. Та револуција подразумева усваршавање човека у врлини, солидарности према другим људима и стално преиспитивање сопствених грешака и недостатака. Само збир таквих, појединачних, унутрашњих револуција може бити предуслов сваке озбиљне друштвене, економске промене и препорода.

А шта о сиромаштву каже Христос: „Сиромахе ћете увек имати поред себе, а мене нећете свагда са собом имати“. Дакле,посматрано и кроз призму хришћанства и Светог Писма увек ће бити сиромашних и класних неједнакости у друштву. То свакако не значи да не треба да се боримо за једно праведније и хуманије друштво. Напротив, та борба је императив пред сваког слободољубивог човека ове планете. Посебна одговорност лежи на држави која је обавезна да заштити најугроженије социјалне категорије, и да, ако се негде треба угледати на западне друштвене стандарде, онда то на првом месту буде управо тај сектор социјалне бриге и помоћи.

Сходно томе, и Српска православна црква треба да у мери својих могућности, не угрожавајући своју суштинску духовну и пастирску улогу, посвети већу пажњу милосрдној делатности, тј. бризи за сиротишта и друге угрожене и посебне социјалне категорије (сиромашни, вишедетне породице, удовице, избеглице, породице погинулих и ратни војни инвалиди, старачка домаћинства…). Такође, болнице, народне кухиње, обданишта, гимназије, центри за лечење болести зависности, научни институти, уметничка друштва, невладине организације, медији - треба да постану места присуства Цркве у друштву и пројаве њене социјалне одговорности.

6.Да ли је овакав ваш став последица раочарења у појединце, правду, конкретне моћне особе, због чега сте разочарани? Шта сте доживели у односу на ваш поглед на свет?

Не. Овакав мој став свакако није последица било каквог разочарења.Већ је тај став искључиво резултат дуготрајног трагања и тежње ка спознаји истине о свету у коме живимо. Јер само истина и бескомпромисна тежња ка њеном спознању у свим сегментима људског друштва нам може помоћи да се ослободимо наслага заблуда и лажи којима смо окружени. Дакле, тај став није формиран на бази мог субјективног доживљаја или било које врсте пристрасности, јер такав став не би имао своје упориште у чињеницама, већ у личним жељама. Дакле, такав став је пре свега последица проучавања релевантних чињеница и жеље за спознајом и сведочењем истине о свету који нас окружује. А жеља за спознајом истине о свету у коме живимо је основ за праву слободу.Само бескомпромисно трагање за Истином од нас може направити слободне људе у свом најдубљем назначењу.

Наставак…