Наша вера је вера излажења у сусрет, јавна вера, вера сведочења. Наша вера се повлачи само кад је у питању време за молитву и лични подвиг, а све друго време је време за дела вере. Ми имамо веру која објашњава све и која је доживела све. Шта је за веру која је решила проблем смрти, који није могла решити ниједна вера и философија од овога света, да реши било који проблем човековог живота? Зар у мору надрилекара и лажних учитеља да се не чује глас вере освећене вишемиленијумским трајањем?

Каква је наша вера и наше родољубље?

Није мало важно већ је много важно изнова нагласити да је наша вера без дела мртва и да су наша дела такође облици наше молитве Богу и врхунски изрази наше побожности.

Наше родољубље је позитивна особина, (ре)афирмација најлепшег и најквалитетнијег у нама, посвећеност раду на себи и за друге. И наш патриотизам на речима, а без дела, је ништа, само празнословље и самокомпромитовање.

А где су данас дела наша? Зашто се не чујемо, не видимо и не деламо у светској економској кризи чији је узрок у свету духовних и моралних промашаја, где смо у мору људи без посла и утехе, социјално угрожених, очајних, уморних, болесних, у затворима, младих на улици где је маркетинг греха и порока доживео историјски врхунац, и у разним другим животним проблемима и недаћама? Зашто нас нема, шта чекамо и када ћемо преузети друштвену одговорност?

Хришћанство и патриотизам данас

Зашто бисмо данас избегавали било коју актуелну и провокативну друштвену тему? Ако је тема светска криза, имамо шта да кажемо, јер је узрок и решење кризе у свету духовних и моралних вредности. Ако је тема екологија, имамо прави одговор, јер је еколошки пост према природи једини истински одговор на еколошке проблеме. Ако су тема људска права, хришћанство има свој став, и штити човекову личност од разних савремених облика технолошког тоталитаризма и противприродности. Ако је хуманитарна делатност, па то је друго име Цркве. Ако је било која тема која се тиче човека и људске заједнице, Црква је то или већ решила или са својим огромним духовним искуством може да реши. Ако је у питању одбрана националних и државних интереса, који су легитимно право свих народа на свету, како да ту нешто урадимо без изражене патриотске воље и снаге?

На нама је, међутим, да се делатно укључимо у живот друштвене заједнице, изађемо из порте и салона у друштво, избегнемо ново протеривање на маргине друштвеног утицаја које нам се спрема под изговором да Црква не треба да се меша у политику, а да је национализам једнако злочин. Наша је обавеза да се умешамо у све оне актуелне друштвене теме које се тичу живота нас као појединаца, наших породица, наше нације и државе у којој живимо као њени лојални грађани.

Питање је само да ли смо ми спремни за ову хришћанску и патриотску дужност и да ли имамо спремне потребне духовне и практичне одговоре на актуелна социјална питања.

Време је за излазак на улице и породичне шетње!

Да бисмо били што конкретнији и да бисмо почели да спроводимо недавно објављени манифест Српског сабора Двери под називом ЗА СОЦИЈАЛНИ ПАТРИОТИЗАМ, осмислили смо нову друштвену акцију која би требало да буде само први у низу чин нашег духовног и националног буђења и освешћивања, као и са тим повезаног одлучнијег друштвеног присуства.

У том смислу, позивамо све грађане Србије да изађу на улице у породичне шетње и посведоче свој традиционални поглед на свет. Прошетајмо својом земљом и покажимо да имамо свој смисао живота који желимо да заштитимо од агресивног рушења породичног морала и свих традиционалних вредности и заједница на којима почива опстанак нашег народа.

За наша људска, верска и национална права!

За борбу против беле куге у нашем народу!

За живот детета у мајчином стомаку!

За очување нашег традиционалног система вредности!

За бољи социјални статус трудница, младих и сиромашних!

ЗА ОДБРАНУ ПОРОДИЦЕ!

Имамо право!

Аутор је секретар Управног одбора Српског сабора Двери.