Kada neko kaže da Bosna može biti nova Švajcarska na Balkanu, odmah se treba upitati ko bi tu bio Tirol, a ko Bavarska?

Mislim da je neko spomenuo Tirol u Italiji, pa eto i modela uspeha. Pokrajina južni Tirol naseljena Nemcima i Italijanima je u Evropi jedan od najrazvijenijih krajeva. Mi bi mogli biti balkanski Tirol. Po svemu. A nismo. I nije uvek kriv neko drugi. Dakle, moraju se menjati prvo navike. Uzeću nekoliko primera.

Prvi loš primer je Beograd, a drugi loš primer je Novi Sad. Potpuna neiskorišćenost turističkih kapaciteta, naprimer Petrovaradinske ili Kalemegdanske tvrdjave…bez sadržaja, bez ideje užas. Danas niko ne sme da gleda bilo koji srpski grad u pogledu razvoja turizma, jer tu nema dobrog primera, jer nema ni nacionalne strategije u turizmu. Znači mi smo najgori u regionu po stepenu iskorišćenosti resursa i zadnji smo prilivu novca u turizmu. Više nemamo ni more. Madjari bar imaju Balaton.

Jedna Grčka ili Turska ili Hrvatska, pa u poslednje vreme i deo Bugarske veoma ozbiljno razmišljaju i ne samo da razmišljaju već i rade. Kako rade.

Dok naprimer u Novom Sadu vi sem EXITA i Poljoprivrednog sajma nemate ništa svetski ozbiljno što bi privuklo hiljade gostiju.

U Budimpešti se stalno stvaraju dogadjaji, dogadjaji privuku strance ne samo uredjenost ili lepo ime…EVENT marketing, dakle. I dok velika Petrovaradinska tvrdjava stoji prazna i tako stoji, Madjari koji znaju posao stvaraju profit od turizma samo u Pešti veći nekoliko puta od celokupnog prihoda u Srbiji! Budimpesta je prošle godine skoro imala više gostiju od jednog Madrida i Beča! Samo je Pariz ispred. Ali zašto je to tako?

Zato što se stvari ne dešavaju slučajno.

Nego se na tome radi danonoćno. Stvara se povoljna klima i koriste se svi raspoloživi resursi. Jer ti kad imaš Hungaroring iz cele Evrope dodju ljudi i moraju da jedu naprimer pljeskavice i moraju da budu tu bar tri dana i ti ih privučes i onda se oni naviknu da dolaze i dolaze. E sad da se vratim na priču. Zašto da mi nemamo na primer skakaonicu za ski skokove na Staroj planini. Ne moramo da pričamo o Olimpijadi. Nije to teško. Nadjes investitora malo poguraš, osmisli se program dogadjaja i eto nas u društvu Tirolaca i Švajcarske. Ali onda nema više budžetskih akrobacija, mora da se radi. Ili ovo što već imamo kako savršeno ne znamo posao. Pa kad stane voz onaj medjunarodni u Caribrodu, podelite strancima prospekte, izreklamirajte pećine, kanjone, manastire koje imamo. Locirajte ciljnu grupu i da vidiš ima da pare, tojest gosti dodju. Jer je u interesu svih da pare i ljudi dolaze, a ne da odlaze. Marketing se itekako može odraditi. Ma mi treba da živimo ko bubrezi u loju gospodo. A em što nam ne daju, a i kad možemo, mi nećemo. Ali treba da se radi.

Ne priznajem prepreke. Ne postoje prepreke, postoje odluke neko je negde rekao. Naša politicka elita bi morala da se uozbilji i da počne da izradjuje strategiju razvoja u svemu, pa i u turizmu.

U suprotnom za dvadesetak godina naše reke i planine otkupiće bogati Englezi i Portugalci, kao što se već dešava i mi ima samo da ih gledamo kako se bogate i uživaju, a mi ima tek tad da se cuknemo u glavu, a što nismo uradili nešto, dok smo imali sve u našim rukama da upravljamo…

Mora se svest o nasim resursima podići, mora…To nije pitanje hoću neću, to je stvar biti ili ne biti. Treba da ujedamo i apemo ako treba. A mi se šćućurimo i krpimo ulice i životarimo…

Ne može više tako! Inače nestajemo.

Zato gledajmo i učimo od pametnih ljudi, Turaka i Madjara naprimer kako se stvara kapital u turizmu i ne samo tamo. Treba mlade ljude naučiti pre svega da vole mesto gde jesu, a ne da sanjaju da odu negde… Treba ih uciti da BUDU, pa onda da imaju. Treba samo da otvorimo oci i da vidimo kako to rade bolji od nas. I da slušamo ušima. I da čujemo. I da se čujemo. I biće bolje, jer mi imamo sta da ponudimo. Ovo zahteva malo dublje objasnjenje pošto vidim da ocigledno razmisljamo iz razlicitih koordinatnih sistema, sto i nije lose naucicemo jedno od drugog nesto ako umemo da budemo bez predrasuda… No da krenem IN MEDIAS RES. Tačno je da se ljudski potencijal osipa iz Srbije. Entropijski.

Zato što niko ne kaže ljudima da Srbija ima bolje potencijale od mnogih mesta u svetu. Ljudi odlaze trbuhom za kruhom u bolja mesta i pošto nisu dovoljno integrisani ili aktivni sa svojim gradom, državom i nacijom, oni praktično na taj grad, državu i naciju više i ne utiču. I uopšte mala mesta ispod 50.000 se drastično smanjuju, iako u doba Interneta postoji globalno tržiste radne snage. I malo ko razume ovde da je privilegija živeti na selu.Možda nije paralela najsrećnija, ali to je primer. Mi ćemo usled moralne krize imati sve manje i manje stanovnika, jer uslovi postaju sve gori, ali promena uslova je moguća i ona zavisi od stepena integracije u jednom društvu i od njegove dinamičnosti. Srbija postaje pasivno, bezidejno društvo i to je naprosto tako. Ljude je upropastio komunizam.

Uglavnom mnogi su došli sa sela i neko im je davao, dakle, davao im je neko platu. Zapošljavao ih je neko. Koliko puta sam čuo izraz - Da li će da te prime recimo na posao? A ja kažem ko da me primi.

Samo hoću da kazem da možete vi imate i titulu doktora nauke, a da sedite na birou i da čekate. Čekanje se Srbima više ne isplati. Dogorelo je do nokata. To je taj komunizam o kome pričam. To je ta pasivnost. To je taj nedostatak tržišne svesti. Jer postoji kontinuitet rajinske svesti.

Rešenje je dakle u stvaranju nove političke i društvene elite. Od elite zavisi sve. Ne od ljudi koji nemaju dve čiste, a takvih je mnogo. I onda ćemo biti Tirol.