Али тек крај двадесетог и почетак двадесет и првог века можемо означити као историјску прекретницу у стварању једног заиста глобалног инструмента за потврду силе и њеног претварања у правду(јер Хашки трибунал иако ад хок установљен за подручје бивше Југославије уствари је преседан који указује на будуће правце глобалног „правног„ деловања.

Неправда прати човечанство одувек.

У свом историјском ходу људска цивилизација била је сведок бројних , мање или више успешних ,покушаја прављења разних институција(од инквизиције преко нацистичких и и комунистичких монтираних процеса) за систематско претварање неправде у „правду„.

Дакле сваком здравомислећем и политички елементарно обавештеном човеку је јасно да се у Хашком трибуналу не дели прaвда већ институционализује неправда и легализује сила. Довољно је само подсетити се ужасних несразмера у укупној висини казне по националној припадности па схватити да његов циљ није помирење већ сатанизација једног народа. Свима су доступни подаци према којима су Срби од стране трибунала били осуђени на укупно 904 године затвора, Хрвати на 171, Муслимани на 39, а косовски Албанци на 19.

Заинтересован посматрач може и чак преко оваквих„ политичко коректних” и „незамерајућих”националних медија да се суочи са правним и цивилизацијским парадоксима у коме се ослобађају и они којима су доказани најстрашнији злочини(Харадинај,Љимај,Орић…) а седму годину,кршећи елементарна људска права и слободе, држи у притвору господин Војислав Шешељ оптужен за вербални деликт.

Политичке последице деловања Хашког трибунала

Јасно је да је страшна али реална политичка стварност настала као последица прихватања, притисцима наметнуте, сарадње са судом основаним мимо постојећих норми међународног права. Изручење српских грађана је нажалост регулисано једним проблематичним, али у Скупштини донесеним и ратификованим законом. Самим тим делимично је легитимисан овај правни провизоријум чиме је умногоме смањен маневарски простор актуелне, али и бивших власти.

На крају је таква државна грешка постала и кључни изговор одговорних власти за толерисање у почетку нелагодне сарадње а на крају потпуно понижавајућег односа у коме се институцијама суверене државе у циљу даљих европских интеграција забрањује чак и било какво критичко коментарисање Хашких „пресуда”.

Али ако уз велики напор добре воље и усвојимо овај политички изговор никакво слично оправдање не можемо наћи за необјашњив недостатак жеље надлежних институција да, бар на нивоу систематске и организоване помоћи породицама оптужених као и прикупљања материјала за одбрану, помогну својим грађанима.

За овакав однос не постоји никакав рационални изговор а када се он објективно упореди са деловањем других држава у окружењу неминовно се намеће питање да ли је такав третман према својим грађанима последица неоправдавајућег нехата или системске зле намере?

Правне последице деловања Хашког трибунала

Очигледно је да следе покушаји међународне и унутрашње интерполације пресуда хашког трибунала. Међународни суд правде(као угледна и легитимна истанова основана у складу са међународним правом) је већ користио исте(у тужби БиХ против Србије)а предлог закона Чанкове Лиге о забрани нацистичких и фашистичких организација садржи и одредбе у којима се кажњавају и оне организације које помињу оптужене у Хагу чиме се најављују и будући покушаји пуне интеграције трибунала у унутрашњи правни поредак.

Тако се кроз овај законски памфлет који има за циљ да једним ударцем убије више мува промовише антиуставно и антиправно деловање (јер се у случају Хашких оптуженика негира чак и неспорно правно начело да је свако невин док се супротно не докаже)и у исти кош убацују фашистичке и нацистичке са патриотским организацијама. Дакле,суштинско стављање читавог једног народа на оптуженичку клупу које се кроз безброј монструозних појединачних пресуда врши у Хагу има за циљ одузимање правне легитимности на било какво будуће национално деловање .

Историјске последице деловања Хашког трибунала

Као резултат неадекватног политичког и правног третирања ове квазиинституције неминовно следи и већ је у току промена биографије Србије и Српског народа. Довољно је само прелистати нове оптужбе западних „историчара”(Зиндхаузенов памфлет је само најсвежији пример)па схватити да ће свако будуће национално деловање бити под оштром лупом дежурних историјских судија и њихових идолопоклоничких поданика жељних каријере ,славе и новца а не објективних научних увида.

Суштинско стављање читавог једног народа на оптуженичку клупу које се кроз безброј монструозних појединачних пресуда врши у Хагу има за циљ одузимање и историјске легитимности на било какво будуће национално деловање.

Геополитичке последице рада Хашког трибунала

Нашем народу је као и више пута у прошлости(од Косовске битке преко првог и другог Српског устанка до Првог светског рата и најновијег НАТО геноцида)поново запала та незахвална улога катализатора нове фазе геополитчких збивања у којој не постоји добро и зло,жртве и џелати већ подобни и неподобни,корисни и бескорисни,послушни и непослушни.

Старе политичке елите нису препознале време једне смене епоха у коме су се САД из својих интереса наметнуле као неприкосновен и кључни промотер антисрпског деловања. Нове политичке елите данас не препознају нову смену епоха и почетак нове мултиполарности у коме се национални интерес може много успешније остваривати.

Хашки суд је мост између ове две дезоријентисане елите.

Врло лоше и неубедљиво игра своју улогу судије Српског народа. Хашки судија ће у том контексту несумњиво донети своју историјску пресуду. По њој ће Срби бити главни кривци за све што се на просторима бивше СФРЈ догодило.

Али без обзира на силу којом располаже пресуда неће бити легитимна док год је осуђени, не прихвати као праведну и легитимну.

Ако Србија кроз херојску одбрану својих најистакнутијих политичких представника у самом Хагу настави да се легитимише као антиглобалистичка и слободарска земља која бранећи себе брани и међународни правни поредак и која је због свог непристајања на глобално зло претрпела биолошки,духовни и правни геноцид може доћи до новог историјског парадокса у коме ће Давид победити Голијата а оптужени постати тужилац.

Да би се овакав,на први поглед утопијски, преокрет десио мора се обрнути редослед корака који је до садашњег стања довео.

Неопходно је системско међународно оспоравање правног легитимитета овог правног Франкештајна.

Добар показатељ правца деловања је међународна научна конференција о Хашком трибуналу одржана у Москви 23 и 24 априла 2009 године на којој су донети закључци о укидању рада као и ревизији и преиспитивању свих његових одлука.

Серија оваквих правних конференција у неутралним земљама створила би услове и за историјску и политичко превредновање рада Хашког трибунала али и историјске слике о улози Српског народа у грађанском рату деведесетих.

Народна мудрост каже да искрен човек говори истину увек а паметан када треба. Време је да схватимо да је сада паметно говорити истину.

Двери српске