Сажаљење, али не и извињење за жене Rawa Gede

Џакарта, Индонезија: Индонезанске старице, које су напуниле један аутобус, превалиле су дуг пут од места Rawa Gede до (главног града) Џакарте, да би тамо разговарале са холандским министром иностраних послова. Министар Максим Ферхаген их је слушао 45 минута. Каже да је дирнут њиховом причом. “Било је емотивно”, изјавио је министар. “Понудио сам им уво које слуша”, каже он, и отпустио је старице, које су дубоко закорачиле у 9 деценију живота, да се врате у своје село.

И овог пута ће отићи без извињења. Холандија је, кроз уста министра Ферхагена, по ко зна који пут изјавила да јој је жао, чак веома жао, за масовно убиство које су починиле холандске трупе 1947. у поменутом селу (Rawa Gede). Исто тако је претходни министар, Бот, изјавио 2005. год. да сажаљева ситуацију, а прошлог децембра, исто тако холандски амбасадор Ван Дам. Али на томе је остало. Реч “извињење”, чак и након наваљивања (од старне старица), Ферхаген не жели да узме у уста. “Постоји разлика између то двоје”, каже министер, по ко зна који пут. Ако се извинете, узимате одговорност за оно што се десило својевремено, а то холандска влада не жели. То само може влада из 1947., сматра Ферхаген. Ја сам рођен 1956. Читава ова историја (мас. убиства) одиграла се пре него што сам се ја родио. Ми лично нисмо одговорни за оно што се десило. Он је само политички наследник овог догађаја. Он не мора ништа да прихвати, али наравно њему је жао толиких жртава. (431 стрељаних).

Можда изгледа као цеђење мува, али постоји и други разлог зашто је извињење степен изнад жалости: оптужбе које би могле да произађу из свега тога, каже Ферхаген. Значи министар се боји оптужби? Он (министар) не би ишао тако далеко. Његов претходник се договорио са Индонезијом да подвуку црту испод прошлости, и с тим је утврђено да обострано неће бити (оп)тужби (базираних на прошлости). То исто је закључено у финасијским договорима измедју Холандије и Индонезије (бивше колоније). Али он (министар Ферхаген) није сасвим уверен у то. Зато искључиво сажаљева (уместо извињава). Зато се старице из села Rawa Gede морају задовољити увом које слуша.

Индонежанска влада не инсистира на извињењу (мора да се нада чланству ЕУ, те је мутава!!). Ту ствар она у потпуности оставља Холандији на слободу, и предаје се неговању добрих односа (са Холандијом). Времена, када је Холандија читала буквицу Индонезији су прошла. Ферхаген разговара са својим индонежанским колегом, Wirayaud -ом, о људским правима, али то више не ради са упереним прстом. ‘Забринут сам око високих казни које су подељене људима на Амбону (острва која теже независности) и Папуи, који дижу своје заставе. Ту сам веома директан. Али у исти мах разговарамо о томе како Холандија може да помогне (сарађује) да се ситуација у поменутим регионима поправи’.

Извор: Volkskrant