Говор Бранимира Нешића, главног и одговорног уредника_ Двери српских, на _Породичној шетњи, Плато испред Храма Светог Саве, 12. септембар 2009.
Од свих великих прича, заборавили смо ону малу али најважнију причу.
Пунили су нам главе са свим и свачим, са важним и неважним, а о ономе што се подразумева нико није говорио.
Од најважнијег и подразумеваног тражили су све, тражили су жртву и одрицање, а ништа за узврат нису давали.
Њима је поразумевано и најважније само маркетинг пред изборима.
Сви ми који смо се данас овде окупили не представљамо ни једну политичку странку, већ оно што је најважније и подразумевано, а што је толико пута било занемаривано и прећуткивано.
Почујте глас свог рода, сви који смо се данас овде окупили – ми нисмо партија, ми смо породица!
Окупили смо се данс због онога што је најважниеј у животу – због дечијег осмеха!
Окупили смо се овде за ону праву љубав, за љубав која није егоцентрична, већ за љубав која се не надима, која дуго траје, која не тражи своје и која се добровољно даје – за породицу!
Браћо и сестре, погледајте ову нашу децу која су овде са нама. Имамо на хиљаде позитивних и најлепших разлога зашто смо овде, тако да нам не треба ни један разлог да данас будемо против било кога или против било чега.
Погледајте овој дивној дечици у очи и упијте у себе њихов оптимизам и знајте да добро дрво добре плодове рађа! Зато је победа на нашој страни, ова деца су наша снага, наш живот, наш разлог да се боримо да сутра у Србији буде боље него што је данас.
И зато нека свако од нас у овој породичној шетњи направи свој покрет за живот, до коначне победе, сада идемо до Калемегдана, до Победника, до цркве Ружице – за Србију, за нашу децу, за породицу!
Ништа није готово – тек почиње!
