Одмах да поновимо већ изречено у претходном саопштењу нашег удружења: Војводина нема другог смисла постојања изузев као Српска. Српска Војводина је настала као аутономија српског народа у оквиру Аустроугарске са једним јединим циљем: опстанак српског народа и његовог националног идентитета у нама туђинској државној средини и присаједињење Србији. Другог разлога историјског постојања Војводине нема. Онога часа када је остварено придруживање Војводине Србији она је изгубила сваки смисао егзистирања као Војводина и постала један од делова државе Србије. Тек титоистички концепт разбијања Српских земаља на комаде и изградње нових државоликих идентитета на вековним територијама српског народа изнова актуелизује питање Војводине у једном потпуно другачијем контексту и смислу од оног првог због кога је Војводина и настала. Актуелни српски режим, дакле, настављач је титоистичке политике разбијања српске државе, на радост бројних туђинских геополитичких интереса.

Друго питање које се поставља у вези са овом темом јесте зашто баш Војводина? Зашто не, на пример, Пиротски или Моравички округ, који такође вапију за државном пажњом и потребним изворним приходима и надлежностима? Зашто децентрализацију и пренос бројних државних надлежности на овако радикалан начин започињемо у Војводини и дискриминишемо остатак Србије коме је такође потребна децентрализација? То је један од најјачих доказа да овде није у питању никаква регионализација и децентрализација већ стварање новог ентитета, специфичне државе у држави, федерализација Србије и класичан, већ толико пута виђени пут у сепаратизам.

Новосадизација Војводине

По новом Статуту, Војводини ће ускоро Брисел постати важнији и надређенији од Београда; права националних мањина дата су изнад европских стандарда, што не разумемо шта може да значи изузев диктатуре уједињених мањина над већином; доминација латинице над ћирилицом и затирање ћирилице сада су озакоњени процеси; док обични грађани кроз право о надзору покрајинских власти над локалним самоуправама добијају само „новосадизацију” Војводине, нову централизовану бирократију и администрацију, а никакву децентрализацију унутар Покрајине.

Врхунац ове федерализације Србије представља нова институција сталне мешовите комисије коју ће чинити представници републичке и покрајинске владе?!?!? Има ли веће потврде да Србија постаје федерација две државе? Да ли ће председник Владе Србије икада више моћи да донесе било коју одлуку по питању Војводине без консултација и одобрења њему сада већ по питањима Војводине надређеног председника Владе Војводине? Зашто је председник покрајинског извршног већа морао постати председник Владе Војводине, ако нема државне амбиције? И ко га и на који начин више може зауставити у политичкој самовољи?

Овакво издвајање решавања питања Војводине мимо остатка Србије сведочи о намерама осамостаљења војвођанског питања. Нема друге: треба добро запамтити имена народних посланика и других државних нивоа власти који су директно кренули у политичко разбијање Србије и даљу дезинтеграцију наше Отаџбине.

Црногорски синдром

Зашто смо апсолутно сигурни да је стари сепаратистички сценарио овде у питању, без обзира на уставност или неуставност појединих одредби новог Статута Војводине?

Пре свега зато што је ово непостојеће питање на овај начин управо кандидовано на политичкој сцени! До пре неколико дана никада и нико (изузев „пророчког” виђења Андреаса Цобела, бившег немачког амбасадора у Србији) није отворено помињао могућност одвајања Војводине од Србије, а данас је тема војвођанске независности постала медијски и политички реална и легитимна. Тиме је отворена Пандорина сепаратистичка кутија коју је сада веома тешко зауставити, посебно када нове новосадске елите добију нове привилегије и помисле да је боље да кад су већ добили пола државне моћи у перспективи узму све и потпуно се осамостале. Ко је тај ко може да тврди да црногорски синдром неће прорадити у Војводини кад су новим статутом дати сви услови за то? Шта ће радити Војвођанска академија наука: потврдити српски национални карактер Војводине или бити основа за стварање новог, војвођанског идентитета као претече будуће државности? Зашто би неко коме си дао прилику да почне да размишља о самосталности, отцепљењу и независности стао на том путу на пола?

Вратимо се Српској Војводини

Завршно питање гласи: шта нам је чинити? Једини здраворазумски одговор гласи: вратити се на идејни и политички концепт Српске Војводине из времена Аустроугарске, које се дефинитивно обнавља у Средњој Европи, и изнова започети борбу за очување српског националног идентитета у Војводини и поновно духовно, културно и политичко присаједињење Србији. Свако онај ко сматра да је прерано размишљати на овај начин отвара широм врата даљој црногоризацији Војводине. Дакле, нова Матица Српска, Уједињена омладина српска, нови народни трибуни и модерни начини деловања против новог сепаратистичког режима у Новом Саду јесу једина озбиљна политика у овом часу. Све друго је, као и до сада, предаја и заблуда.

У Београду, 1. децембра 2009.

Информативна служба Српског сабора Двери