Снимак прес конференције у Медија центру погледајте овде
Љиљана Смајловић о прогласу
Матија Бећковић о референдуму о НАТО-у
Матија Бећковић о војној неутралности Србије
Матија Бећковић о уласку у НАТО као признавању независности Косова
Светозар Стојановић о НАТО, ЕУ и Партнерству за мир
Питања новинара
Грађани Србије су једини позвани да одлучују о својој будућности. У такве одлуке спада и питање чланства Србије у НАТО-у, на које се легитиман одговор може дати само на демократском референдуму, порука је преко 200 истакнутих јавних личности, потписника захтева за расписивање референдума који је представљен у Медија центру.

Председник Фонда Слободан Јовановић, академик Матија Бећковић, који је потписом пружио подршку овом прогласу, истакао је да се о уласку Србије у овај савез расправља у готово свакој кући.
За расписивање референдума о уласку у НАТО-пакт потребно је 100.000 потписа грађана.
——————————
Академик Матија Бећковић:
Када је реч о питањима која су од судбоносног значаја за један народ, управо он и треба да одлучује о њима.
Ми смо задобили подршку 200 најистакнутијих личности како би покренули јавну дискусију, а затим и демократско изјашњавање народа, и тиме спречили бојазан да ово важно питање буде решено иза затворених врата, иза леђа грађана Србије.
——————————
Ми смо задобили подршку 200 најистакнутијих личности како би покренули јавну дискусију, а затим и демократско изјашњавање народа, и тиме спречили бојазан да ово важно питање буде решено иза затворених врата, иза леђа грађана Србије.
Професор Светозар Стојановић, такође потписник прогласа, сматра да на Западу има моћних кругова који се надају да ће Србија, корак по корак, ићи много даље од Партнерства за мир, прећутно постајући барем фактички део НАТО организације.
“Да тамошњи пријатељи, непријатеље нећу ни да помињем, не би и даље били у недоумици, можда би било упутно да наши грађани, што пре, референдумом одлуче да ли и даље подржавају или одбацују Декларацију Народне скупштине Србије о војној неутралности, једногласно усвојену 26. децембра 2007. године”, рекао је професор Стојановић.

“Чуде ме људи на власти који дају изјаве које су у супротности са скупшинском декларацијом”, истакао је он.
Новинаре је занимало на чему се темељи бојазан да ће Србија ући у НАТО-пакт без референдума, и зашто се оваква иницијатива покреће баш у овом тренутку.
Академик Бећковић је одговорио: „Волео бих да смо се преварили у вези ове иницијативе. У свакој кући у Србији расправља се о овом питању. Нама се чини да је питање нашег чланства у НАТО-у општа ствар, која је остала без икога свога. Расправа по овом питању се покреће да не би дошао дан за референдум о уласку у НАТО, а да није било расправе о томе што се тиче укупне судбине српског народа”.
Љиљана Cмајловић је истакла да одлука о уласку Србије у НАТО никако не сме бити препуштена једино институцијама, странкама или појединцима, и указала да она мора бити донета једино на референдуму. Подсетила је како је генерални секретар НАТО-пакта Андрес Фог Расмусен управо, недавно, рекао како „Србији треба дебата о НАТО-у”.
“Министар одбране Драган Шутановац каже да би о чланству Србије у НАТО-у најбољи одговор дали људи из привреде и безбедности, и да је право питање да ли је боље да некретнине вреде више или мање. Високе цене некретнина одговарају људима који имају пуно некретнина”, истакла је Смајловић.
На питање какав се одговор народа очекује у вези чланства у НАТO-пакту на референдуму, Бећковић је одговорио да је „битно да се одлучи демократски, након отворене расправе, а да народна воља не буде фалсификована”.
Текст Захтева:
Грађани Србије су једини позвани да одлучују о својој будућности. У такве одлуке спада и питање чланства Србије у НАТО, на које се легитиман одговор може дати само на демократском референдуму.
Ми доле потписани захтевамо благовремено расписивање референдума како грађани Србије ово питање не би оставили без веродостојног одговора и тако непозванима и неовлашћенима омогућили да на њега одговоре по својој вољи уместо грађана Србије.
Речју да је “Србија исток западу и запад истоку” одређен је и њен пут и њен идентитет и њен положај међу народима. Србија никад није била члан ни једног, било источног било западног војног савеза. А кад није до сад, било би неразумно и погубно да то учини баш сад уласком у једини још преостали војни савез.
Остајући верна себи и својим традицијама, војно неутрална Србија није никакав изузетак. И низ европских држава, чланица ЕУ, нису чланице НАТО из својих принципијелних, историјских, политичких, економских, идеолошких, моралних разлога.
За такав статус, уз све те разлоге, Србија има и један разлог више, разлог какав нема ни једна друга држава, разлог познат читавом свету, а то је злочиначко бомбардовање и уништавање Србије и њеног народа, од стране НАТО алијансе, уз гажење свих освештаних норми међународног права. Тај разлог није извучен из незапамћених времена, нити је за тај злочин одговоран неки други, а не овај исти НАТО.
Преко тог разлога српски народ не може прећи, а да не пређе преко свог памћења и свог достојанства. Уз то, са најважнијих говорница света, Србија је више пута објавила „да никада неће признати независну државу Косово”. А то значи и да никада неће ући у НАТО. “Независно Косово” је дело НАТО алијансе која је ту лажну државу створила и у њој себи доделила врховну и неприкосновену власт. Уласком у НАТО Србија би зато једновремено признала независност Косова.
Као и друге европске државе које нису чланице НАТО, ни Србија не би била ни мање европска, ни мање демократска, ни мање успешна. Остајући војно неутрална, ни Србија се ни са ким не конфронтира, па ни са НАТО.
На путу напретка, стабилности и мира, отворена за сарадњу са свима, чувајући свој суверенитет, Србија би сачувала своју част и обезбедила достојну будућност новим нараштајима. Зато је неопходно да се о овом судбоносном питању изјасне грађани Србије и на референдуму кажу последњу реч.
Потписници:
Матија Бећковић, академик
проф. др Светозар Стојановић
Емир Кустурица, редитељ
др Војислав Коштуница
Милован Данојлић, академик
Коста Христић, новинар
Добрица Ћосић, академик
Милорад Екмечић, академик
Чедомир Попов, академик, председник Матице српске
Бата Михајловић, академик
Михаило Ђурић, академик
Митрополит Амфилохије
Михаило Марковић, академик
Јадранка Јовановић, примадона
Василије Крестић, академик
Синиша Ковачевић, редитељ
Момо Капор, академик
генерал Јагош Стевановић
Коста Чавошки, академик
Владика Артемије
Драгослав Михаиловић, академик
Петар Омчикус, академик
др Бошко Мијатовић
Драгољуб Живојиновић, академик
проф. др Небојша Митић, декан Медицинског факултета
у Косовској Митровици
ЊКВ принц Владимир Карађорђевић
ЊКВ принцеза Бригита Карађорђевић
Душан Ковачевић, академик
проф. др Радослав Бубањ, ректор Универзитета у Нишу
Слободан Ракитић, књижевник
Владика жички Хризостом
проф. др Душанка Јововић, декан Правног факултета у Косовској Митровици
проф. др Смиља Аврамов
Драган Недељковић, академик
Коса Бокшан, сликар
Владика Атанасије Јефтић
Драган Јочић, некадашњи министар МУП-а
проф. др Срећко Милачић, декан Економског факултета у Косовској Митровици
Бора Ђорђевић, песник
Милош Благојевић, академик
Милорад Вучелић, новинар
проф. др Томислав Трифић, декан Факултета уметности
у Косовској Митровици
проф. др Данило Баста
Љиљана Благојевић, глумица
проф.др Драган Поповић
Љиљана Смајловић, новинар
Владо Стругар, академик
проф. др Мирјана Васовић
проф. др Слободан Самарџић
Петар Краљ, глумац
Михаило Војводић, академик
проф. др Божидар Лековић, декан Економског факултета у Суботици
Слободан Рељић, новинар
проф. др Ратко Марковић
Јагош Ђуретић, издавач
проф. др Стеван Настасић
др Миша Ђурковић
Светлана Васовић Мекина, новинар
Душан Михајловић, некадашњи министар МУП-а
Марко Недић, књижевник
Танасије Узуновић, глумац
проф. др Благоје Бабић
проф. др Радмила Накарада
др Марко Јакшић
проф. др Мирјана Стефановски
Раде Булатовић, адвокат
проф. др Милован Здравковић
др Славенко Терзић
др Милан Ивановић
Мирослав Јосић Вишњић, књижевник
проф. др Милена Микалачки, декан Факултета спорта и физичке културе у Новом Саду
Марина Рајевић, новинар
проф. др Александар Јовановић
Цисана Мурисидзе, редитељ
проф. др Миле Савић
Никола Вујичић, књижевник
проф. др Драган Аранђеловић, декан Грађевинског факултета у Нишу
Горан Султановић, глумац
Иван Јевтић, академик
Алекса Буха, академик
др Милан Јанковић
др Драгомир Л. Антонић
проф. др Милан Брдар
Зоран Вацић, издавач
проф. др Драгослав Аћимовић, декан Факултета уметности у Нишу
Ђорђе Вукадиновић, уредник НСПМ
проф. др Александар Васић
Бошко Обрадовић, публициста
проф. др Весна Ломпар
генерал Бранислав Петровић
проф. др Миладин Костић
Андреј Шепетковски, глумац
проф. др Стеван Ђорђевић
Рајко Петров Ного, академик
Слободан Дивјак, публициста
Слободан Реметић, академик
Слободан Деспот, издавач
проф. др Ранко Бабић
Предраг Р. Драгић Кијук, књижевник
др Зоран Аврамовић
проф. др Радмило Рончевић
Бранимир Нешић, издавач
др Недељко Радосављевић
генерал Бранислав Дашић
Гојко Ђого, академик
проф. др Горан Релић
Драган Лакићевић, књижевник
проф. др Слободан Антић
Недељка Бискуп Михаиловић, економиста
др Саша Бубањ
Љубомир Кљакић, публициста
проф. др Јован Младеновић
Боривоје Рашуо, књижевник
Момчило Мрдаковић, редитељ
генерал Радојко Николић
проф. др Владимир Мако, декан Архитектонског факултета у Београду
Владимир Радомировић, новинар
др Слободан Вуковић
др Ђуро Ковачевић
Александар Митић, новинар
проф. др Мило Ломпар
Димитрије Војнов, драматург
проф. др Зоран Којовић
Игор Ивановић, публициста
проф. др Стеван Станковски
др Драгана Митровић
Игор Турчиновић, продуцент
др Игор Вуковић
Миливоје Глишић, новинар
генерал Драган Илић
проф. др Часлав Копривица
Миливоје Иванишевић, публициста
проф. др Ђорђије Вуковић
Зоран Радојичић, издавач
др Милан Јовановић
Никола Томашевић, спортиста
проф. др Слободан Миленковић
пуковник Слободан Стојановић
др Миле Бјелајац
Раде Калик, публициста
проф. др Бранко Ракић
Милош Јовановић, научни истраживач
др Бранислав Неранџић
Слободан Ерић, новинар
др Драган Благојевић
др Божидар Јовановић
Бранко Радун, публициста
др Борислав Гајић
Александар Никитовић, научни истраживач
др Слободан Симић
Јово Цвјетиновић, публициста
др Александар Крапеж
Мирослав Тохољ, књижевник
проф. др Зоран Ђорђевић
др Веселин Перовић
Петар Петковић, научни истраживач
др Драган Урошевић
Павле Ћосић, књижевник
проф. др Драган Раденовић
Миленко Васић, електроинжењер
др Вељко Вујичић
Срђан Фуртула, издавач
др Зоран Огњановић
проф. др Драгиша Бојовић
Радован Калабић, књижевник
проф. др Александар Фатић
Душан Савић, спортиста
проф. др Драгољуб Петковић
Милош Миловановић, математичар
проф. др Александар Грубор
Зорица Кубуровић, књижевник
др Владимир Драговић
Батић Бачевић, новинар
проф. др Ратко Станковић
др Милорад Миленковић
Милутин Шошкић, спортиста
проф. др Ненад Живановић
Радован Тврдишић, публициста
др Милена Радновић
Милан Лане Гутовић, глумац
др Ненад Младеновић
Љуба Поповић, академик
проф. др Слободан Стојиљковић
Светислав Бајић, издавач
др Стана Никчевић
Брана Црнчевић, књижевник
Нада Момировић, правник
др Слободан Здравковић
Милош Шобајић, сликар
Тадија Качар, спортиста
проф. др Александар Илић
проф. др Бранко Крсмановић
Мирослав Цера Михаиловић, књижевник
др Драго Његован, кустос Музеј Града Новог Сада
др Томислав Угарковић
Борис Милосављевић, научни истраживач
др Владимир Ђурић
проф. др Александар Липковски
Ђорђе Баралић, математичар
проф. др Љубиша Деспотовић
проф. др Зоран Јевтовић
Текст је преузет са сајта Фонда Слободан Јовановић