Свесни чињенице да српски народ и српска држава данас пролазе кроз тешка времена, да је опстанак нашег националног бића и нашег националног достојанства угрожен деловањем како споља, тако изнутра, предлог о усвајању тзв. Резолуције о Сребреници у националном парламенту представља само пуку материјализацију и реализацију постојећих претњи по српски народ у целини. Овај срамни предлог тзв. Резолуције треба да послужи као још један у низу понижавајућих корака које предузима домаћа власт, а у циљу задовољења прохтева традиционалних непријатеља нашег народа, чију политику данас заступају Јелко Кацин и Дорис Пак, и то увијену у форму тзв. европског пута Србије и помирења народа на Балкану.

Удружење студената Правног факултета „НОМОКАНОН‘‘ осуђује сваки злочин учињен ма са које стране, али никада не прихвата раздвајање злочина у циљу њиховог умањења или увећања што је недвосмислена намера оних који налажу домаћем режиму усвајање поменуте резолуције. Масовна страдања Срба и сви догађаји који су за исход имали убијање и прогон стотина хиљада Срба не дају никакво, а камо ли морално право да се преко жртава наше браће и сестара тако брутално прегази, ма шта да је услов.

Савремено право не познаје облике колективне одговорности, па је тако ни у овом случају не може бити. Извршиоци злочина морају да одговарају и да буду кажњени након индивидуално утврђене одговорности, ма са које стране да су, јер је то тековина савременога права. Осуђивати и позивати на одговорност цео српски народ и притом умањујући српска страдања и српске жртве је чиста провокација и непријатељство. Ако икакав акт тим поводом и треба да буде усвојен, то онда не треба да буде по било чијем налогу који би послушнички режим у Београду спровео, већ то треба да буде јединствен акт у коме би се осудили сви злочини учињени на простору бивше Југославије. Говорећи о конкретном случају Сребренице, не може се занемарити и умањити улога ратног злочинца Насера Орића чије су снаге чиниле стравичне злочине над српским живљем, у континуитету, од 1992. до 1995. године, као ни чињеница да га је Хашки трибунал због својих злодела осудио на симболичну казну, у пракси гледано, пустио га на слободу.

Не прихватамо, нити дозвољавамо да у било којем аспекту разматрања овог догађаја, српски народ буде тај који ће бити изложен поновном понижавању, страдању и гажењу од стране оних, који би најрадије волели да усвајање овакве и сличних резолуција, представља наметање српском народу и држави хипотеке главног и одговорног кривца за ратна дешавања на територији бивше Југославије у последњој деценији 20. века. Овим и сличним поступцима власти у Београду, свесно или несвесно, доприносе остварењу циљева наших непријатеља: гашењу Републике Српске и даљем слабљењу спољно-политичког положаја, угледа и политичке независности Србије, који за крајњу последицу имају легитимизацију дивљачког и противправног отимања Косова и Метохије и прихватање етикете геноцидног народа, која за циљ има трајно онемогућавање српског народа да се као равноправан и стари европски народ бори за остварење својих националних и стратешких, интереса и циљева.

Због свега горе наведеног Удружење студената Правног факултета „НОМОКАНОН‘‘ се придружује акцији под називом - апел српској јавности поводом тзв. Резолуције о Сребреници: СРПСКЕ ЖРТВЕ НИСУ МАЊЕ ВАЖНЕ!

С вером у Бога!
Удружење студената Правног факултета „НОМОКАНОН‘‘