Еугенички покрет вуче порекло из раног 19-ог века, и у великој мери се развијао под утицајем Френсиса Галтона у Великој Британији и Чарлса Девенпорта у САД. Ова два научника су охрабривала узгајање „пожељних“ и репродуктивну контролу „непожељних“ људи. Ова идеологија је у САД довела до појаве законски регулисане еугеничке стерилизације и праве маније за стварањем генетски напредније породице, а самим тим и друштва. Ситуација је у Европи била много страшнија. Хитлер је просто преузео ове идеје и сурово их применио у пракси путем масовне еутаназије „мање вредних“, стерилизације и гасних комора. Данас се суочавамо са модерним еугеничким покретом, наоружаним средствима за пренаталну селекцију и вештачким абортусима, као и генетским побољшањима и прикупљањима генетски здравих јајних ћелија и сперматозоида.

Прошлост

Реч еугеника је састављена из две грчке речи и буквално значи „добри гени“. Еугеника се може дефинисати као „примена закона наслеђивања ради побољшања физичких и психичких карактеристика живих бића, а посебно људи.“ Као што смо већ навели, еугенички покрет је настао у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама по руководством Франсиса Галтона и Чарлса Девепорта. Френсис Галтон (1822–1911), био је рођак Чарлса Дарвина. Студирао је математику на Кембриџу. Напомињао је стално да је потребно развити механизме социјалне контроле у циљу смањивања броја „непожељних“. Учио је да су и Хришћанство, које је одувек указивало на неприкосновеност достојанства људске личности, и медицина, која је развила могућности одржавања у животу оних људи који би у супротном умрли од последица физичких, психичких и моралних(!) поремећаја, само кочили напредак људске расе. Између осталог, рекао је: „Када би се само двадесети део средстава које трошимо на побољшање узгоја коња и стоке трошио на побољшање узгоја људи, створили бисмо галаксију генија!“. Галтон је оснивао еугеничка друштва која су имала за циљ да охрабрују „пожељне“ на размножавање као и да се боре против размножавања особа са психијатријским поремећајима, ниским степеном интелигенције, доказаних криминалаца и сл.

У Сједињеним Америчким Државама, биолог Чарлс Девенпорт (1866–1944) је објавио књигу под називом „Утицај наслеђа у еугеници“. Рад овог научника је био толико успешан да је чак и председник САД-а Теодор Рузвелт изјавио:„Веома би волео да се спречи размножавање погрешних(!) људи. Криминалце треба стерилисати, а слабоумним особама забранити да стварају потомство. Акценат треба ставити на узгој пожељних људи.“

У Америци су организована такмичења под именом Fitter Families contest, и то током 20-их и 30-их година прошлог века. Те „јаке породице“ су биле оне код којих је било најмање физичких и психичких поремећаја и чије је порекло остало недирнуто. Аутоматски су биле дисквалификоване све породице у којима је дошло до мешања са „нижим расама“, те су на такмичењима учествовале само породице беле расе. Победничке породице су добијале медаљу и изјављивале: „Да, ја имам добро наслеђе!“.

Случај Кери Бак

Док је са једне стране еугенички покрет стално вршио пропаганду за размножавање генетски здравијих особа, са друге стране су чинили све што је у било у њиховој моћи да спрече рађање „мање вредних“. До краја 1930. године, већина америчких држава је имала законску регулативу о стерилизацији. Само 1935. учињено је око 22.000 стерилизација, са или без пристанка стерилисаних особа. Познат је случај Кери Бак, младе ментално ретердиране девојке, којој је суд одредио да буде или подвргнута стерилизацији или да буде враћена у институцију за ментално оболеле. Пошто су и њена бака и мајка биле донекле слабоумне, судија Оливер Вендал Холмс је рекао следеће: „Три генерације имбелица су довољне“, након чега је наредио стерилизацију.

Једна од најмоћнијих еугеничких организација је Међународна федерација за планирано родитељство. Основана још далеке 1916. године у САД(под именом Америчка лига за контролу рађања), ова организација је данас присутна у практично свим државама на планети, укључујући и све српске земље. Оснивач и водећи идеолог ове организације у служби Културе смрти је Маргарет Сангер, лекар из САД(више о њој и раду поменуте организације ће бити писано у неком од следећих бројева). елиминисање „мање вредних“.

За Сангерову је примена еугеничких принципа подразумевала систематско елиминисање свих људи за које је она сматрала да представљају „мање вредне“, путем вештачких абортуса и контроле рађања, а све са циљем стварање расе супер-интелектуалаца. Њу Јорк Тајмс је, између осталог, објавио и ове њене речи:„Циљ контроле рађања је стварање Супермена.“(Њу Јорк Тајмс, 31. јануар 1922.) Циљеви њене еугеничке филозофије су следећи:

подићи ниво интелигенције у општој популацији
споро повећање популације
онемогућити имиграцију оних људи за које се зна да су мање вредне психофизичке конституције
применити строгу политику стерилизације и сегрегације над мање вредним групама људи
обезбедити одвојене фарме на којима би радили ови издвојени људи, и то под строгом контролом за то обучених особа итд.

Овакве идеје су довеле до касније појаве низа текстова у ревији коју је издавала њена организација као што су „Светски расни проблем“, Хавелока Елиса, „Еугеничка стерилизација: ургентна потреба“ др Ернста Рудина, или „Селективна стерилизација“ др Е. А. Витнија. Приметите како ово веома подсећа на исте оне теорије и замисли које су две деценије касније у пракси примењивали нацисти у конц-логорима.

Управо када су нацисти почели са спровођењем својих злодела, Маргарет Сангер и њени истомишљеници 1942. године мењају назив организације у Америчку федерацију за планирано родитељство (која је данас огранак истоимене међународне организације) не би ли заварали јавност и скренули пажњу са својих еугеничких идеја од којих су многе биле, сада већ јавно примењиване у нацистичкој Немачкој. Од тада па све до данашњих дана, уместо термина еугеника, побољшање расе, елиминација мање вредних људи итд, користи се термин планирано родитељство, а као основни циљ целокупне активности Међународне федерације за планирано родитељство наводи се „решавање питања пренасељености планете“(питање пренасељености планете такође заслужује посебан осврт).

Глас уништења

Наравно, најужаснија примена еугеничких принципа се догодила у нацистичкој Немачкој. Хитлеров расизам и амерички еугенизам су били браћа близанци. Медисон Грант, оснивач расистичког покрета у Америци, је изјавила: „Наше погрешно сентиментално веровање у светињу људског живота има за циљ само да спречи елиминацију поремећене деце и стерилизацију одраслих особа које нису од користи друштву. Закони природе налажу уклањање напожељних, а људски живот има вредност само онда када је у служби друштва или расе.“ Свима нам је познато шта се дешавало у Европи за време нацизма. Ево само неких података: у својој књизи „Глас уништења“ блиски Хитлеров сарадник и покајник Херман Раушнинг пише шта је Хитлер говорио на једном састанку: „Морамо да смањимо становништво и треба да разрадимо технику депопулације… Под тим ја не подразумевам обавезно уништење, него просто мере за гушење њихове огромне природне плодности… Постоји много путева, систематских и релативно безболних, у сваком случају бескрвних, да бисмо навели непожељне расе да изумру… Французи су се после рата жалили како Немаца има 20 милиона више него што би требало… Примамо критику.
Поздрављамо планирање раста становништва. Али наши пријатељи ће морати да нас извине ако двадесет милиона нестане негде на другом месту… чинећи то постепено и без крвопролића, показаћемо своју хуманост“. Већ 14. јула 1933. године Хитлерова Немачка је увела Закон о спречавању рађања потомства код људи са наследним болестима, што је довело до тога да између 320.000 и 350.000 људи буде подвргнуто стерилизацији. Намерно подвлачимо овај део претходне реченице да би смо скренули пажњу на чињеницу да оно што се пре само 60–70 година називало „еугеничким индикацијама за намерни прекид трудноће“ спроводи и данас, али под заштитом закона, и то у оквиру тзв. „медицинских индикација“! Могло би још много да се пише о злочинима нациста, али би то превазишло потребе овог текста.

Садашњост

Данашња еугеника је наоружана генетском технологијом. Једна од организација посвећених спречавању рађању деце са урођеним аномалијама је 1993. године дошла до следећих података: 11% родитеља би абортирало дете ако се докаже склоност ка развоју гојазности, 75% би исто учинило у случају да се открије нека урођена физичка аномалија, а 43% би пристало на генетски инжењеринг у циљу психофизичког појачања свог потомка. Нови еугенички покрети нуде огромне суме новца младим девојкама за њихове јајне ћелије. Обично се траже девојке беле расе, висине око 180 цм, високе интелигенције и без физичких недостатака, са добрим резултатима на пољима математике, уметности или спорта. Нуди се и до 80.000 долара за једну јајну ћелију! Још једно веома моћно оружје модерне генетике је тзв. пренатална дијагностика. Она се односи на различите дијагностичке процедуре, као што је амниоцентеза, које за циљ имају рано откривање урођених аномалија детета. Ако имамо на уму да и поред развоја пренаталне терапије врло мали број ових поремећаја можемо лечити пре рођења детета, јасно је да пренатална дијагностика не представља ништа више од састављања листе за одстрел генетски „инфериорне“ деце. То је модерна еугеника.

Култура и цивилизација која промовише „генетски јаке“ на сваком кораку, а истовремено има проблем да се суочи са инвалидима, слабоумнима и другим особама са физичким и/или психичким недостацима, јесте култура чији смо сви ми савременици. То је Култура смрти и неспособности модерног, сентименталног човека да погледа даље од свог носа и сопствених варљивих осећања, да изађе из своје коже и пружи руку помоћи и подршке онима којима је помоћ најпотребнија. Дикриминација особа на основу њихове расе, пола или физичког и/или психичког недостатка је ружна и видљива реалност нашег доба. Дискриминација на основу генетског кода је још гора! Ако желимо да изградимо светлу будућност за наше потомке, онда морамо људе да ценимо на основу неприкосновености достојанства њихове личности, а не на основу њихових способности или неспособности.