Дакле, како тзв. акције борбе против AIDS-a, и тзв. борци из редова разних НВО утичу на то да ће у Србији, ако наставе са својим оваквим деловањем, бити све више оболелих не само од AIDS-a, већ и од других полно преносивих болести? Тако што је врхунац њихове акције и борбе држање предавања на факултетима, по студентским домовима и другим местима окупљања младих на којима се прокламују сексуалне слободе и буди неморално и неодговорно понашање према својој телесности,а дељењем презерватива (чак и на улици), презентују их као супротна.

Рекли би неки да је нормално кад се већ имају односи да буду са «заштитом», али презерватив не само да није заштита, већ се све полно преносиве болести преносе подједнако са, као и без њега. Узмимо за пример поређење две земље, Тајланда и Филипина. Тајланд има 66, а Филипини 82 милиона становника. Исте године (1984) откривена је прва особа заражена HIV-oм у обе земље. После три године (1987) на Тајланду је било 112, а на Филипинима 135 познатих заражених. Светска здравствена организација прогнозира 1991. да ће до 1999. бити 60-80 хиљада заражених на Тајланду, а 80-90 хиљада на Филипинима. На Тајланду после ових прогноза министар здравства покреће програм стопроцентне употребе презерватива (нуде се, као и у Србији, у супермаркетима, баровима, трафикама), док се на Филипинима, због одлучног противљења Римокатоличке цркве уводе програми суздржавања од сексуалних односа пре брака. Како су деловала ова два програма? На Тајланду је поменуте 1999. било 755000 заражених, а на Филипинима 1005. Неколико година касније 2003. на Тајланду је 899000, а на Филипинима 1946 заражених. Ови подаци јасно говоре да је употреба прерзерватива заштита само од савести и одговорности, али не и од заразних болести.

Уместо позива на преко потребну промену, данас се у Србији позива на «сигуран» секс, «слободу», кидање «стега» које је наметнуло «конзервативно» друштво!!! Зашто? Зато што циљ није заштита, већ смањење и онако малог броја деце, наметање новог светског поретка, у коме су брак, породица и деца «out» категорије. Када су у јавност продрли алармантни подаци о «белој куги», како продавати производ него под маском приче о заштити против AIDS-a. Заправо, потребан је човек ослобођен моралних предрасуда, усамљен и с тога нејак да се одупре систему. С друге стране, добро знамо да пракса Св. Православне Цркве већ вековима показује да се слобода и пуноћа личности остварује само у заједници са другим личностима.

Шта чинити?

Пре свега, морамо бити свесни да нам будућност зависи само од нас самих, од спремности да се мењамо и коначно реагујемо као одговоран и организован народ. Ми нисмо једини који то чине, зато не гутајмо причу о «екстремном национализму» онда када се боримо за голи опстанак. Чак и у САД је уведен у школе програм сексуалног образовања за брачно суздржање, а наша држава још увек дозвољава себи да Jazas и сличне организације делују у школама (васпитно-образовним установама), да учећи децу о «репродуктивном здрављу», заправо промовиишу неморал и искривљену полност. Ударајући у изданке, полако, али сигурно уништавају корен. А шта ми чинимо???

У Београду,

1. децембар 2007. године

Саопштење Покрета за Живот